Nemojte razmaziti svoje dijete kupujući mu sve što poželi.
Nemojte se plašiti da budete strogi.
Nemojte pokazivati da ste jači.
Nemojte biti nedosljedni.
Nemojte obećavati ako nećete održati obećanje.
Nemojte nasjedati na dječije provokacije kad vam nešto radi uinat.
Nemojte se previše žalostiti kad kaže da vas mrzi. Ono je samo zbog nečega ljuto na vas.
Nemojte da se dijete osjeća manjim nego što jest.
Nemojte umjesto njega raditi stvari koje može uraditi samo.
Nemojte svu pažnju posvetiti njegovim ružnim navikama.Moglo bi se inatiti.
Nemojte svoje dijete ispravljati pred drugima. Na greške ukazujte nasamo.
Nemojte da dijete misli kako su njegove pogreške veliki grijesi
Nemojte stalno prigovarati. Djeca ne prihvataju **zvocanje**.
Nemojte plašiti dijete kaznama. Počet će lagati.
Nemojte ga štititi od posljedica. Mora učiti na iskustvu.
Ne obraćajte previše pažnje kad je lakše bolesno.
Nemojte odbijati odgovore na normalna pitanja,jer bi odgovore moglo potražiti na drugom mjestu.
Nemojte zaboraviti da ne mogu odrasti bez mnogo razumjevanja i podrške.
Upamtite: više se uči od primjera nego od kritike.

preuzeto iz magazina **Bebe i mame**

Imate li vi dodati šta na ovu listu

veoma je bitno da se sjetimo sta smo mi u tim godinama zelili i sta su bili nasi ideali tak da ne pokusavamo djecu napraviti odraslima ...pustiti ih da uzivaju u svom djetinjstvu..kada se igraju pusti te ih nek se isprljaju a ne odma luditi na svaku flekicu...ne strasiti djecu tamo je babaroga i slicno...ostavlja posljedice kasnije....samo treba pustiti da uzivaju u svom djetinjstvu i ne traziti od nih da budu odrasli....

slazem se sa sebilom,ali iako to tako receno jako lako izgleda u biti nije. mozda do puberteta ali bas si mislim kako ce mi biti kad moj mali zakoraci u to doba. ono kad misli da je najpametniji na svijetu,kad omalovazava tvoj trud koji si ulagao i ulazes u njegov odgoj,kad misli da ga sputavas u odrastanju. to je katastrofa period zivota.ali pridrzavajuci se od djetetovog rodenja ovoga sta pise u svetlaninom postu mislim da bi si roditelji cak i taj ludi pubertet malo olaksali.

10 DJEČJIH MOLBI

- Ne vrijeđaj me ako nisam onakav kakvim si me zamišljao, ti si me stvorio takvog kakav jesam
- Ne brani mi igru, i ti si ovako velik povremeno priuštiš poneku razonodu
- Nemoj me koriti kad pogriješim, na greškama se uči
- Ne kupuj moju ljubav igraškama, ti si mi najvžniji na svijetu i ništa mi ne može zamjeniti tvoje društvo i tvoju ljubav
- Prije nego mi zabraniš gledati crtiće, sjeti se da i ti voliš pogledati dobar film na TV
- Ne ismijavaj me kad se bojim, baka mi je pričala da si se i ti nekad bojao
- Ne skrivaj od mene svoje probleme, iako sam malen i ja sam dio ove Obitelji.
- Ne tjeraj me da jedem jela koja ne volim, pomisli kako bi bilo tebi da ja tebe natjeram jesti tebi mrska jela
- Ne tuci me, kako bi se ti osjećao da te tuće netko jači i veći od tebe kome ne možeš i nesmiješ vratiti
- Ne živi svoj život kroz mene, već me pusti da živim svoj život

Dobri roditelji se trude da ne prave greške u komunikaciji sa detetom i zato ne govore "opasne" rečenice:

-"Zato što ja tako kažem!"

-"Radi kako ti kažem, a ne kako ja radim".

-"Daću ti ja, pa ćeš znati zašto plačeš".

-"Čekaj da ti se vrati otac".

-"Rekla sam ti jednom, rekla sam ti hiljadu puta..."

-"Neću više ni reč da čujem!"

Možete li da se setite još neke "opasne" rečenice koju nikako niste želeli da čujete kada ste bili dete, a sada ne želite da je sluša vaše dete?

Dobar roditelj ne gradi svoj autoritet na strahu.
Autoritet se ne podrazumeva, već stiče, i zasnovan je na poverenju koje dete ima u roditelja. Dete treba uvek da zna da ono što zahtevamo od njega ima svoje opravdanje.

- Ne upućuje uopšene kritike detu, već mu jasno kaže šta treba da uradi. (Umesto: “ Ti ne izvršavaš svoje obaveze.”- ”Spremi papuče na njihovo mesto”)



- Ne govori detetu šta ne želi, već šta želi (Umesto: “ Ne želim da ideš na spavanje neopranih zuba”- “Želim da opereš zube pre spavanja.”)



- Ne pominje detetu nešto što nije uradilo pre nekoliko dana, već šta može danas da uradi. (Umesto: “Juče nisi zalio cveće?”- “Zalij danas cveće.”)



- Ne upućuje detetu kritike pred drugima, već u četiri oka. No, zato ga hvali pred drugima.

Nesvesno ili iz neznanja roditelji mogu da upućuju i vaspitne poruke kojima se dete sputava da bude dete: „Molim te, ne glupiraj se", „Korisnije bi ti bilo da nešto čitaš, umesto da se igraš", „Ti si moj veliki dečko / devojčica, treba da brineš o bratu jer je on mali" ili „Vidiš da nam je teško, pomozi!".

Deca koja prihvate da se ponašaju po želji roditelja, postaju „starmala", preozbiljna za svoj uzrast. Kada misle da ne daju sve od sebe, kod pojedine dece se vremenom može izgraditi i preterano osećanje krivice.
Ovakvo dete može da postane preodgovorno, s čestim osećanjem strepnje. Teret tog osećanja deca nisu kadra da podnesu, pa im se zato događa da noću mokre u krevet ili grizu nokte, mucaju, imaju noćne košmare i tikove.

• Kada bih ponovno mogla odgajati svoje dijete, više bih bojala prstima, a manje upirala prstom.

• Manje bih ga ispravljala, a više s njim veze uspostavljala.

• Skinula bih pogled sa sata, a više bacala pogled na njega.

• Pobrinula bih se da manje znam, a da mi više bude stalo.

• Išla bih na više izleta i puštala više zmajeva.

• Prestala bih izigravati ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.

• Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvijezda.

• Više bih ga grlila, a manje vukla.

• Rjeđe bih bila stroga, a puno bih mu više toga priznavala.

• Najprije bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.

• Manje bih ga poučavala ljubavi prema moći, a više o moći ljubavi.

Diane Loomans

Na osnovu anketa sprovedenih među srednjoškolcima u Srbiji, dobijeni su veoma interesantni odgovori na pitanje šta bi deca želela od svojih roditelja:

Kakvi treba da budu roditelji?

• da prihvataju dečje ideje i predloge
• da budu razumni i kontrolišu se
• da ne viču na dete i da ga ne psuju
• da ne vezuju decu previše za sebe
• da ne prigovaraju deci kako se žrtvuju za njih
• da shvate da materijalne stvari nisu važnije od dece
• da ne “guše” decu svojom ljubavlju
• da ne oslobađaju decu obaveza
• da usmeravaju dete da se bavi i drugim aktivnostima, a ne samo školom
• da ne kažnjavaju dete zabranom hobija ili sporta
• da imaju poverenje u decu
• da ispravno gledaju na dečje probleme
• da razgovaraju sa decom i o seksu
• da ručaju zajedno sa decom
• da izlaze u grad često sa decom
• da vode računa o vaspitanju dece
• da budu pravični i ne daju deci uvek za pravo
• da imaju vremena za svoje dete
• da ne drže dete pod staklenim zvonom
• da ne daju ni previše ni premalo slobode
• da nisu previše udaljeni od dece
• da nisu previše strogi
• da ne kažnjavaju decu zbog svake greške i ne ucenjuju ih
• da pravilno usmeravaju svoju decu
• da ne nameću svoje mišljenje detetu po svaku cenu
• da budu nežni i brižni
• da otvoreno razgovaraju sa svojom decom
• da obrazlažu kazne i zabrane
• da ne kinje i ne tuku decu
• da pomažu detetu u rešavanju problema
• da ne proveravaju dete iza leđa
• da ne potcenjuju dete i ne omalovažavaju ga
• da imaju moderna shvatanja
• da dozvoljavaju detetu da bira društvo
• da ne glume tinejdžere
• da su upoznati sa dečjom psihologijom
• da neguju obostrano poverenje
• da razumeju i poštuju mišljenje deteta
• da poštuju ličnost deteta i dogovore
• da ne šetaju raspojasani po kući i da su uvek pristojno obučeni
• ne ne piju alkohol i da ne puše
• da su uredni i da se redovno tuširaju
• da ne idu po kući sa isflekanom odećom
• da ne “gnjave” drugare kad dođu u goste
• da imaju razumevanja kad momak ili devojka dođe u kuću
• da se ističu ličnim primerom
• da pružaju dobro vaspitanje
• da ne zaboravljaju kad su oni bili deca
• da su spremni da se stave u naš položaj
• da nisu kruti prema izlascima
• da nisu dosadni i da ne “smaraju”
• da ne povlađuju ni detetu ni profesorima
• da budu sigurni u sebe i svoje postupke
• da preko dece ne ostvaruju svoje neostvarene želje
• da ocu kafana ne postane kuća
• da im karijera nije važnija od dece
• da preko dece ne rešavaju svoje neostvarene ambicije
• da preko dece ne leče svoje komplekse
• ne treba da zagorčavaju život deci
• da su tu kad zatreba
• da saslušaju svoju decu
• da ne ispunjavaju sve želje
• da se ne mešaju previše u život svoje dece
• ponekad pokažu ko je roditelj i ko je stariji
• da se u školi zalažu za deteteova prava
• da štite svoju decu
• da se deca mogu njima ponositi, a ne stideti ih se
• da se ponose svojom decom
• da svoju decu ne nazivaju “glupsonima”.
• da se ne svađaju međusobno
• da se ne svađaju sa komšijama i ne ogovaraju komšije
• da ne tolerišu laganje
• da tolerišu izlaske ako ih deca zasluže
• da pristaju da dete odvezu na žurku ili ga dovezu sa žurke
• da redovno daju džeparac deci
• da ne iskaljuju svoj bes na deci
• da ne donose probleme sa posla kući
• da razumeju i da praštaju.
• da se vole i da vole svoju decu

(Izvor:C-magazin)

U čemu se slažete ili ne slažete sa decom?

Iz niza odgovora izdvajam jedan koji mi se veoma dopada i smatram da su deca potpuno u pravu kada upućuju roditeljima želju

Citat:

• da ne prigovaraju deci kako se žrtvuju za njih

Imala sam priliku da to slušam, kao i mnoge moje drugarice, i svima nam je bilo neprijatno i bolno u tim trenucima. Tako smo imali osećanje da smo mi neki teret. Znam da nisu tako mislili, ali tada je to nama baš tako izgledalo.

Koliko deca mogu da zrelo razmišljaju pokazuje i ovaj stav, tj. poruka roditeljima od strane deteta:

Citat:

da ne oslobađaju decu obaveza

Dobri roditelji nikako ne primenjuju «kapriciozni stil vaspitanja». To je poguban model jer stvara problematičnu decu sklonu nasilju. Prema ovom modelu ako su roditelji loše volje, kažnjavaju decu. Kazna nije primerena postupku deteta, već zavisi od rapoloženja roditelja.Kod deteta se tako razvija osećanje straha i nesigurnosti. Krajnji rezultat ovakvog vaspitanja često je agresivno dete.
Deo "kapricioznog stila" je i zanemarivanje deteta. Ono može da bude pogubnije i od direktnog maltretiranja. Kod deteta počnu da se razvijaju mazohističke crte: »Udari me, makar tada znam da sam živ i da obraćaš
pažnju na mene».
Dete sve čini da skrene pažnju na sebe na razne i destruktivne načine po sebe.
Ako ne uspe da dobije pažnju javlja se depresija koja se ne može ukloniti bez uklanjanja psihološke klime koja je izazvala.

5 pravila koje majke ne mogu da prekrše

1. Biću dosledna
Svako dete mora da zna šta se sme, a šta ne sme. Mi smo ti koji postavljaju granice i vode računa o tome da se određena
pravila ponašanja poštuju. Bitno je da budemo dosledni i da se uvek
držimo pravila.

2. Vodiću računa od bezbednosti deteta
Deca nemaju dovoljno razvijen osećaj za opasnosti, zbog čega moramo dobro da
obezbedimo dom i tako sprečimo povređivanje deteta.

3. Uvek ću biti tu
Deca vole da su u centru pažnje i, ukoliko im teško polazi za rukom da to postignu, praviće nestašluke
samo da bi privukla pažnju na sebe. Stoga, nikada ne zapostavljajmo
dete i uvek ga saslušajmo kada nam se obrati.

4. Formiraću higijenske navike kod svog deteta!
Iako su dosadne i naporne, dobre navike - poput pranja zuba i ruku - moraju
da budu naprosto usađene, da postanu deo dnevnih rituala.

5.Kritikovaću ponašanje, a ne dete!
Dete treba da zna da ga volimo bezuslovno. Zato mu nećemo govoriti da je nevaljo, sebičan.... Dete je možda uradilo nešto što nije dobro, ali to ne znači da i ono nije dobro.