Deci je neophodno da osete da ih odrasli uvažavaju.

Dobri roditelji ne omalovažavju svoje dete i nisu grubi prema njemu.

Jedan primer iz života:

Dečak razgovara sa svojim ocem. Govori mu nešto živo i zainteresovano, sa puno emocija. Odjednom zazvoni telefon. Otac bez reči ustaje, javlja se na telefon i počinje jedan dug razgovor. Nakon izvesnog vremena, dete prilazi ocu i pita kada će nastaviti njihov ragovor. Otac ljutito reaguje: "Ponašaj se pristojno, zar ne vidiš da razgovaram?!"

Ko se u ovoj situaciji nije poneo pristojno?

A da je otac, kada je zazvonio telefon rekao:"Izvini, sine, proveriću ko zove, ako nije ništa važno, brzo ću se vratiti da nastavimo naš razgovor." i da je zaista tako učinio, to bi bilo od neprocenjive vrednosti za dečje samopuozdanje.

Neslana šala

Srećni otac vodi svog četvorogodišnjeg sina u bolnicu da vidi mamu i malog brata koga je upravo dobio. Na putu do bolnice, dečak pita: "Tata, a kako se dobijaju braća?" Otac, namignuvši, našali se: "Starijeg brata daju, a u zamenu dobiju novog." Dečak se zagleda u "šaljivdžiju": u očima užas i suze.
Nakon mesec dana vode dečaka psihologu: noću doživljava košmare, mamu ne pušta ni na tren, brata ne može da vidi...


Ovo je jedna priča, koja je, nažalost, verovatno istinita. A koliko takvih priča još može da se ispriča!
Roditelji se ponekad zaborave i u takvom stanju čine katastrofalne greške. Često se pitamo zašto deca rade neke stvari, a nismo svesni da smo sami izazvali takvo ponašanje.

Ni u kom slučaju ne treba agresijom uzvraćati na agresiju.
Ako vas je dete udarilo, uštipnulo, ugrizlo, ne treba mu odgovarati na isti način. Verujte, vaša želja da mu pokažete koliko je to bilo bolno, neće dati rezultate.

Roditelj koji neprestano tvrdi da nije lepo vikati, a pri tom sam to radi, gubi poverenje deteta.

Primetili ste da u porodicama u kojima svi viču jedni na druge, niko nikog ne čuje.

Često podizanje glasa na dete dovodi do toga da ono vežba kako da vas dovede do vikanja i to postaje zabava za njega.


Ne treba plašiti dete, npr. vukovima, lošim ljudima....Veoma brzo dete će prerasti taj uzrast kada pominjanje baba Jage u njemu izaziva osećanje užasa.



Nikada detetu ne treba pretiti kaznama koje ne možemo da realizujemo, npr. „Više nikada nečeš ići napolje da se igraš sa drugovima.“ Posle nekoliko takvih protivrečnih situacija, vaše čedo će shvatiti da ne stojite iza svojih reči.



Ako detetu ne možete da ispunite želju i ono vam kaže „Ne volim te više!“, ne dajte se isprovocirati.

Ne obećavajte detetu nagrade u zamenu za dobro ponašanje u nekim situacijama.

Kažnjavanje zabranom boravka na vazduhu ili zabranom uzimanja hrane, nedopustivo je.