Bitno nam je da nam djeca jednog dana budu samostalna i osobe sa samopouzdanjem...
Svaki roditelj radi na tome od početka,al kako koji uspjeva u tome je već od slučaja do slučaja...
Koje su vaše metode i pristupi???

pa evo moj teo je jos jako mali,ali samo bi rekla sta mislim,mozda praksa pokaze da nije tako,za samostalnost bi se mozda djetetu trebalo dati neki zadatak i nagraditi ga kad ga uspjesno izvrsi,kad se radi vec o tinejderu onda da ima preko ljeta nekakav poslic da zaradi i vidi kako sve to funkcionira, jer ako je sve "na gotovo" onda ne moze postati samostalna osoba. za samopouzdanje mislim da je najvazniji razgovor,hvaliti dijete kad nesto dobro napravi,kad ne napravi bas nesto dobro onda ne puno dramatizirati nego objasniti sto nije u redu kako bi iduci put bilo bolje.u svakom slucaju- ne vrijedati,ne omalovazavati. graditi mu karakter da bude jak a istovremeno da te postuje kao roditelja...

Ne volim rijeci upast ces,prosut ces i sl. uvijek se trudim da ih zamjenim sa pazi,polako i sl.i onda dodam zbog cega bi se to moglo desit...
nisam dijete,ali me uzasno zivcira kad mene neko upozorava sa rijecima kojima govori da ce se nesto sigurno desit(i sto je najzalosnije vecinom se i desi )
primjer kad sipate nesto i kad vam neko tri puta kaze pazi prosut ces ,prosut ces,prosut ces i na kraju, iako inace ne prospete, tad bas po baksuzluku to uradite :x

uvijek se vodim time sto ja ne volim da ne radim drugima,pogotovo ne svom djetetu

da bas sam citala u nekoj knjizi o djecjoj psihologiji da se nikad ne smije govoriti kad je npr dijete na toboganu : pazi,past ces.
jer dijete se ponese za tim rijecima i najcesce padne.
puno je bolje reci npr : cvrsto se drzi

bas super ja imam obicaj pazi pasces nemoj pastces pazi na sebe,ali vidis sto ima stara izreka covjek se uci sve dok je ziv nekim stvarima

Jedan od načina razvijanja sampouzdanja i samopoštovanja kod deteta jeste i davanje jasno usmerenih pohvala. Nije dovoljno reći: "Ti si dobro dete." Dete treba da zna zašto smo to rekli. Npr. : "Danas si bio zaista vredan. Pospremio si svoj krevet i lepo si poslagao svoje igračke."

Slazem se s tobom Depri

Znas da Holandjani praktikuju medjusobno davati komplimente,npr.da si nesto dobro uradio i slicno.Mislim da komplimenti i pohvale svakom gode i ''hrane''samopouzdanje i samopostovanje.

Jedan od prvih koraka na putu razvoja samopuzdanja kod deteta je učenje deteta da zdravo reaguje ne svoje greške.

Dete treba da zna da, ako je uradilo nešto loše, ne znači da je ono loše. Treba da misli:
-nisam znao bolje
-uradio sam mnogo drugih stvari dobro
-nisam imao nameru da to uradim loše
-učim i uskoro ću da budem bolji
-niko ne pobeđuje uvek...

Ako je dete tužno što je nešto loše uradilo, recite mu neku od ovih rečenica. Mnogo će mu značiti, i sada i kasnije u životu.

Deci treba stalno pokazivati da ih volimo. Neki roditelji smatraju da deca postaju razmažena ako znaju da su bezuslovno voljena.Ne slažem se sa ovim mišljenjem. Decu ne čini razmaženim to što mu roditelj pokazuje da ga voli , već to što se pred dete postavljaju manji zahtevi od onih koje podrazumeva njihov uzrast i samim tim postoji manjak očekivanja.
Stalnim pokazivanjem detetu da ga volimo omogućujemo mu da raste sigurno u sebe i u svoju porodicu Samo ako, zaista, oseća da u svojoj porodici ima sigurnost i podršku moći će da bude samopouzdano, samostalno, iskazivati svoje emocije bez straha, ne bojati se rizika, biti zdravo duhom, zdravo iznutra.

Pomozimo deci da izbegnu greške koje bi mogle negativno uticati na njihovo samopouzdanje, zdravlje i uspeh

1. Poželjno je da im objasnimo da ne treba nikada da se upoređuju sa drugima. Oni su dobri baš takvi kakvi jesu.
2. Umesto da veruju mišljenjima drugih, deca treba da veruju sebi, njihovo mišljenje ne vrijedi ništa manje nego tuđe mišljenje.
3. Važno je da im objasnimo da ne moraju da se pokoravaju drugima da bi bili prihvaćeni. Treba da ostanu verni sebi, svojim stavovima i vrednostima.
4. Deca treba da znaju da ne moraju da postignu ono što smatraju da roditelji od njih očekuju da bi bili voljeni. Oni su bezuslovno voljeni i treba da slede svoje snove.
5. Deci treba da priznamo da niko nije nepogrešiv, pa ni mi. Stoga, svako ima pravo na grešku.

Deo koji si citirala odnosi se na vršnjake.

Nravno da treba da sluša mamu jer i mama sluša njega, zar ne? To je jedan sasvim pošten odnos i treba ga razvijati.

Ako želimo da naša deca izrastu u samostalne ličnosti, moramo paziti da im ne upućujemo loše poruke koje će ih sputavati da odrastu:

- "Pusti mene da ja to uradim, bolje ću!",
- "Uživaj dok ne pođeš u školu"
-"Kada odrasteš, videćeš kako je"......

Ako dete bude primalo ovakve poruke, počeće da izbegava da radi ono što je primereno njegovom uzrastu:

- da se oblači samostalno
-da jede samo (čekaće da ga neko hrani)
-da odlazi samo tamo gde objektivno može (tražiće da ga neko prati)......