Kako da prepoznamo nisko samopoštovanje kod dece? Evo nekih slučajeva ponašanja koji ukazuju na nisko samopoštovanje:

• potreba da neprestano pobeđuje u igrama
• varanje u igrama
• perfekcionizam
• preterana samokritičnost
• preterano hvalisanje
• davanje slatkiša, novca ili igračaka drugoj deci, kako bi se "potkupila" prijateljstva
• privlačenje pažnje neodgovarajućim ponašanjem (glupiranje, zadirkivanje, agresivnost)
• plačljivost
• povučenost ili sramežljivost
• preterano ispričavanje za sve što kaže ili napravi
• strah od toga da pokuša nešto novo
• stalno traženje isprika
• prebacivanje odgovornosti ili krivnje na druge
• asocijalno ponašanje
• nepoverenje prema ljudima
• stalna potreba da se ugodi drugima
• nesposobnost donošenja vlastitih odluka ili izbora
• nesposobnost da kaže "neću" ili odbije nešto što ne želi.

Lista je prilično duga i pomalo zastrašuje kada počnemo da se preispitujemo. Ne treba sve bukvalno uzimati kao problem, a još manje – plašiti se.
Ipak, ako je koja od ovih osobina izrazito naglašena, treba da delujemo kako bismo pojačali samopoštovanje kod svog deteta i tako ga osnaženog uputili da korača kroz život.

Evo jedne aktivnosti koja može da doprinese da se dete bolje oseća, da uočava pozitvne strane života, što će sigurno pozitivno uticati na njegovo samopuzdanje:

Svako ima svoju svesku (i roditelj i dete). Pre odlaska na spavanje, svako u svoju svesku upiše nekoliko stvari zbog kojih se lepo osećao tog dana. Ako dete ne zna da piše, neka nešto nacrta. Roditelj će mu pomoći tako što će ispod slike zapisati ono što je dete ispričalo.
Ako detetu ništa ne pada na pamet roditelj će ga podsticati da priča šta je sve radio tog dana: igara kojih se igralo u obdaništu, drugova sa kojima se lepo osećao, večere koja mu se dopala....

Deca žele da pomažu

Izvor "Blic"

Da bi se vaše dete na vreme socijalizovalo, steklo samopouzdanje i postepeno osamostaljivalo, potrebno je uključivati ga od malih nogu u neke kućne poslove koje će kod njega razviti svest o obavezama i odgovornosti. Dete će tako prvo u odnosu s roditeljima, a kasnije i s nastavnicima i ostalim osobama iz okruženja naučiti oblik ponašanja i međuljudskih odnosa koji je opšteprihvaćen.

– Ne ustežite se da detetu postavljate svoje zahteve i očekivanja, ali obavezno usklađujte s njegovim individualnim i razvojnim karakteristikama. Zadaci bi trebalo da su precizni i zahtevni, ali ispunjivi. Što su usklađeniji, to će razvojni napredak biti bolji. I naravno, neophodno je da pružite povratnu informaciju, da dete pohvalite ili date dodatne instrukcije – kaže psiholog Irena Pečar-Pavićević.

Poznato je da deca najbrže uče dok posmatraju svoje roditelje ili ih imitiraju. Već u uzrastu od tri godine dete samoinicijativno imitira odraslog u jednostavnim kućnim poslovima i imponuje mu kada učestvuje u nekim porodičnim aktivnostima.
– Poželjno je da u tom uzrastu, uz nadzor i pomoć, od deteta zahtevate i očekujete jednostavne stvari, da složi odeću kada je svuče pred spavanje, da skupi igračke – objašnjava Irena Pečar-Pavićević.

U nastojanju da ne opterete svog mezimca, roditelji često preuzimaju na sebe aktivnosti za koje je dete motorno, intelektualno i socijalno spremno. Međutim, bolje je, smatra naša sagovornica, dozvoliti detetu da pogreši i da trapavo obavi neku aktivnost, nego da roditelj završi to umesto njega. Različite veštine se, ističe ona, usavršavaju samo praksom i ukoliko je dete zrelo i spremno za zadatak, utoliko će ga lakše i brže savladati.

Šta sve može:

- Od 1. do 2. godine bez pomoći pije iz šolje i čaše, jede kašikom.

- Od 2. do 3. godine samo može da svlači i oblači kaput, haljinu, briše ruke.

- Od 3. do 4. godine može da silazi stepenik po stepenik, zakopčava kaput, samo pere ruke, pomaže u sitnim poslovima, pokušava da spremi igračke, uspostavlja kontrolu nad fiziološkim potrebama, ali mu je potrebna pomoć u toaletu.

- Od 4. godine počinje da prihvata jednostavna pravila igre, samo se priprema za spavanje, brine se o sebi u toaletu.

- Od 4. do 5. godine dete ovladava toaletom i može da postavi sebi sto.

- U periodu od 6. do 7. godine koristi kompletan pribor za hranjenje, nož za mazanje, ide u krevet i kupa se samo, poštuje pravila igre s vršnjacima, sposobno je za zajedničke aktivnosti.

- Između 7. i 8. godine može u prisustvu roditelja da pomaže u kuhinji, radi obične kućne poslove, češlja kosu.

- Između 8. i 9. godine sposobno je da upotrebljava alatke i oruđa.

- Sa 9. godina već zna da se brine o sebi za stolom, sposobno je da ide u manju kupovinu i da se kreće po rodnom gradu slobodno.

- Između 11. i 12. godine dete može da se kraće vreme brine o sebi ili drugima.

- Nakon 12. godine je već sposobno i zrelo da obavlja odgovorne svakodnevne poslove.