Danas sam imala blazi sok na igralistu...bio je divan dan i igraliste na Kamberovic polju je bilo prepuno djece...u jednom momentu je jedno malo cigance pocelo da galami na mog Daniela i da ga tjera,tu je bio i sin od moje kolegice koji je 8 mjeseci stariji od Daniela...ja sam se upetljala tu jer kad su cigancad u pitanju nikad ne mozes biti previse oprezan,ali ono sto me je sokiralo je reakcija mog sina je bila takva da se on zavukao ispod tobogana i tu je zalosno sjedio,a sin od moje kolegice je odmah htio da se tuce sa tim malim cigancetom i poceo da a tjera...to me je natjrealo da se zamislim,gdje grijesim Daniel to cesto radi i kod kuce ako ja zagalamim na njega on se sakrije ispod stola...

Razumem tvoju zabrinutost, ali predlažem da pokušaš stvari sagledati sa različitih aspekata.

Prvo, deci je svojstveno da se nečega plaše. Svet oko njih je tako velik i nerazumljiv.

Normalno je i da se dete od tri godine uplaši nepoznatih vršnjaka.

Taj strah se sa godinama smanjuje. To je jedan od razloga zašto je dete tvoje koleginice, koje je starije 8 meseci (a to je jako mnogo u tom uzrastu) reagovalo sa manje straha.

Ono što je veoma važno, tvoj sin nije agresivan. A da će znati da se izbori za sebe, u to sam sigurna.

Predlažem za početak dve stvari:

1. Izbegavaj da reaguješ tako da on beži pod stol. Sjajno je što si to povezala.
Pričajte o njegovim osećanjima. Slušaj i odobravaj, manje sugeriši - sam će on postepeno, odrastanjem okružen ljubavlju, naći rešenja.

2. Nemoj da mu govoriš ono što obično roditelji u najboljoj nameri govore: "Ti nemoj nikog prvi da udariš, ali ako neko tebe dira, vrati mu."

Nećeš verovati koliko ovo kontraproduktivno deluje. Deca posle toga obično nastoje da isprovociraju nekog da ih napadne, kako bi mogli da vrate.
Zvuči apsurdno, ali je istina. Videla sam jako mnogo takvih primera.

Dete treba hrabriti, osiguravati mu situacije u kojima će se osećati voljeno, cenjeno, sigurno, sposobno, u kojima može da ostvaruje svoje potencijale.
To je najsigurniji put da dete nauči da se samo bori za sebe.

Evo mene, malo kasnim sa odgovorima, ali nisam bila u prilici...
Ukratko, izbegavaj da vičeš na njega. Udovolji mu sve što ne prelazi u krajnosti, tj. udovoljavaj mu što više, kada su njegovi zahtevi takvi da je to moguće. Omogući mu što više druženja sa drugom decom i van vrtića - tako će najbolje sam naučiti kako da se izbori za sebe.

Jedan od najboljih načina da se dete nauči da se bori za sebe jeste učenje asertivnog ponašanja.
Biti asertivan znači ponašati se na način da aktivno branimo svoja prava i odlučni smo u borbi za postizanje vlastitih ciljeva, ali ne na agresivan način.

Kako bi odrasli bili dobar model deci, treba da koriste asertivan način komunikacije u svakodnevnom životu.

Vežbe asertivnosti:

1.korak: "Kada ____________________________________
(Opisuju ponašanje koje ih smeta.)

2. korak: "Osećam se _______________________________
(Kažu kako se osećaju.)

3. korak: "Molim te da _______________________________
(Zahtevaju promenu ponašanja.)


Npr.:
„Kada me guraš to me boli i molim te da mi to više ne radiš."
„Kada mi ne daš te kocke, tužan sam i molim te da mi daš kocke."
„Kada mi rušiš toranj, ljuta sam i molim te da to više ne radiš."