ANGELICA - ANDJELIKA



Drugi nazivi: angelika, andjeoski korijen, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz.
Latinski naziv: angelica silvestris
Opis biljke: andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilicno je nalik kimu i anišu. Dostize visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavicaste boje. Razgranjuje se samo na gomjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenka-stirn i žuckastobelim cveticima. Ogranci štica imaju kratke, ?ekinjaste zaštitne listi?e. Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i ugodan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L,
I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i skoro kuglastim, 20-40- zrakastim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugacki. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m., sa mnogo žila.
Cvetovi cine zelenkastožuto-bele štitce. Aromaticni, oštar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, te jabucna kiselina. Miris i ukus angelice slicni su mošusu ili vaniliji. ,

Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke: cela biljka

Lekovito delovanje: caj od listova andjelike greje želudac, cisti krv i rnokracni mehur. U mešavini s drugim biljkama izlucuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i crieva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju, grceve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsirna, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lecenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlucivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Želudac « ojaca «, pa može bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povecava apetit, pa je i zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih želucanih cajeva.
Upotreba angelice zavisi od toga šta želimo postici. Radi povecanja apetita uzima se 15 minuta pre jela , dakle, na prazan želudac. Ako se želi pospešiti varenje kada je želudac osjetljiv, uzima se nakon jela.
Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapljice angelice sa medom izvrsno pomažu kod zacepljenosti bronhija i protiv kronicnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, andjeoski ili sveti koren« dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujuci korenu andjelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti..

Kao caj se koristi korenje, ali treba znati da je dugotrajno kuvanje bez dejstva, jer ishlape etericna ulja.
Za upotrebu izvana koristi se alkoholni ekstrakt andjelike - kod ishijasa i bolnih živaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje još je delotvornije ulje od andjelike, narocito kod bolesnih mišica ili posekotina.
Za jacanje varenja , jetre, olakšavanje mokrenja, uklanjanje astmaticnih grceva i nadutosti sprema se caj:
1 velika kasika mešavine od jednakih delova andjelike, kicice (Erythraea centaurium), i pelina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 dl kipuce vode, poklopi i ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dana po 1 soljica u gutljajima.

Recept za pripremanje likera od angelike -vespetro-
Uzme se 60 g semena angelike moze se upotrebiti i seckani korencici, 8 g anisa ( Fructus anisi ), 8 g semena komoraca ( Foeniculum officinale), 6 g semena korijandra ( Coriandrum sativum), ukupno 82 grama. Sve lagano zgnjeciti i staviti u 200 g cistog alkohola. Osam dana kasnije
Uzeti još pola kg šecera ( najbolji je groždani), rastopiti ga u 1 – 1,5 l vode, pomesati sa predjasnjim alkoholnim rastvorom i procediti kroz cistu krpu ili vatu.
Protiv nadimanja i slabog varenja nema ugodnijeg i boljeg leka. Napitak je zlatnožuckaste boje, a kod pokvarenog ili prehladjenog zeluca pomaze delotvorno , bolje od hemijskih tableta, brže i bolje

ARNICA - ARNIKA

Drugi nazivi: brdjanka, veprovac, vucji zub.
Latinski naziv: arnica montana.

Opis biljke: arnika ili moravka je dugotrajna, aromaticna biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezicastim venci?em na vrhu stabljike i prosirenim cvetovima koji imaju pricvetne listi?e. Cvetovi su žuti ili narancastocrveni. ,
Stanište: raste na suhim livadama, obroncima i brdima.
Lekoviti deo biljke: za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvatnje, a korenje u prolece. 1 cvet i koren amike ili moravke potrebno je brzo sušiti, da odviše ne ishlape
Lekovito delovanje: amika ili moravka, prije svega, koristi se u lecenju rana, pri cemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke što se razredjuje s vodom. Korisna je, takodje, u lecenju grla te s drugim travama u lecenju upale pluca, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlucivanje znoja i mokrace

CELER

Drugi nazivi: ak, cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.
Latinski naziv: apium graveolens .
Eng - Celery

Opis biljke: celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listici klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti.
Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.,

Stanište: celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podrucju i na vlažnim podrucjima gotovo cijele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Drži se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lecenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer drži se da je veoma znacajna lekovita biljka.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera
Lekovito delovanje: Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti, bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega,
gihta, reume, poboljsanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji,
jacanje zelucaceler se koristi u lecenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, kronicnog katara pluca, grceva u prsnom košu, što su povezane s osecajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.

Caj od celera za protiv reume
U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi.
Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno,
a u trajanju od nekoliko nedelja.


Celerom protiv bubreznih bolesti
Protiv bubreznih tegoba treba piti sok
od svezih listova celera, sam, sa medom
ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno

CICAK

Drugi nazivi: cicak zeleni, gorki lepuh, konjski cicak, lepušina, podlanica, repuh, veliki cicak, veliki lepuh.
Latinski naziv: arctium lappa .
Engl - Burdock


Opis biljke: cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, što imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu. ,


Stanište: raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemljištu.

Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre


Lekovito delovanje: koren cicka deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. caj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme cicka koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme cicka koristi se za pravljenje cickova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme cicka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takodje, koren i list koriste se i kod upale i cireva želuca, koriste se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih rana i skorbuta.
Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim ( maslina ) uljem, leci gnojne rane kada se njime namažu.
Protiv reume koristi se caj od cickovih semenki.
Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kasika sitno narezanog korenja i lišca kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno
10-15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kasike dvaput dnevno, ujutro i uvece.
Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uvece.
Prah od suvog korena pomešan sa zecjim lojem izvlaci strana tela iz rane.
U slucaju poremecaja licnog živca ( Nervus facialis ), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišce sa donjim delom stabljike cicka i privije na zdravu stranu.
Kod gnojnih procesa usne šupljine grglja se a cirevi se i rane ispiraju , a osip po koži oblaže odvarom –od cickovog lišca, koje ima osobinu da hladi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. sušenog lišca i pije ujutro i uvece po 1 šoljica.
U vinu skuvano lišce cicka leci od mokracnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan cickov koren ( ili prah ) od suvog korena, pomešano sa medom.
Kada se koza glave dobro opere cajem od cickova korena, a svaki drugi dan namace cickovim uljem, stimulise rast kose, ako je koren zdrav. Za caj se na jednu litru vode uzima 1 velika kasika isecenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga caja i sirceta ( jabucni ) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose.

RECEPT ZA CICKOVO ULJE.
Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri cetvrt litre ulja ( najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo ), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno muckanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo cepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice.

MAST OD CICKOVOG KORENA :
Dobro se ocistiti i opere cickov koren. Narezemo ga na male komadice i iz njih istisnuti što više soka Pripremiti kvalitetnu i cistu, nesoljenu svinjsku mast. Kolicina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postici gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku ( nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i cuvati u frizideru.
Nekoliko puta na dan nanosi se na opecenu kožu, a koristi se i kod cireva, rana i lišajeva