Roditeljsko pismo

**Svetlana** · Naslov komentara: Roditeljsko pismo Sun Jan 11, 2009 2:46 pm

Roditeljsko pismo

Za vas koji imate roditelje,
Za vas koji ste roditelji,
Za vas koji ste imali roditelje,
Za vas koji znate one koji imaju roditelje
I za vas koji poznajete nečije roditelje.

Dragi sine/kćeri,

Sada još nisam ostario, a kada me budeš video takvoga, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti

Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sam odenuti, budi strpljiv.
Seti se sati, koje sam potrošio, dok sam te tome naučio.

I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me!
Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre no što si utonuo u san.

Ako se ne budem želeo kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj.
Seti se kako sam te morao loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ušao u kadu.

Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s podsmehom na licu

Ja sam tebe naučio mnogo stvari:
pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.

Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne poðe za rukom, nemoj se uznemiravati.

Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s tobom i da me znaš slušati.

Ako ne budem želeo jesti, nemoj me prisiljavati da jedem. Sam znam najbolje,

kada mi je hrana potrebna, a kada ne.

Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku
jednako kao što sam je ja pružao tebi, kada si pravio prve korake.

I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti,
ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti.
Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim greškama, želeo samo
najbolje i pokušao sam te pripremiti na putovanje života.

Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvog. Budi pored mene i pokušaj me razumeti i pomoći mi tako kao što sam ja pomagao tebi, kada si počeo živeti.

Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvao za tebe.

Volim te sine/kćeri,
Tvoj tata/tvoja mama!

_________________

**Sena** · Naslov komentara: Re: Roditeljsko pismo Mon Jan 12, 2009 12:19 am

Jao jest me ovo dirnulo.Prelijepo pismo.

**Vedrana** · Naslov komentara: Re: Roditeljsko pismo Tue Jan 13, 2009 3:52 pm

Citat:

Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvog. Budi pored mene i pokušaj me razumeti i pomoći mi tako kao što sam ja pomagao tebi, kada si počeo živeti.

Draga Svetlana, ovim tekstom poslala si me pravo na psihijatrijski kauč. Ne shvati ovo kao prekor. Naprotiv.Tekst je divan. Izaziva suze i preispitivanja.
Imam staru, bolesnu majku. Brinem o njoj. Osluškujem njene želje. Pa ipak, nikada nisam sigurna koliko sam danas pogrešila. Koliko ću sutra plakati zbog toga. Ne može niko tu da me uteši.
Ovih dana, štedljivica moja, nije želela da troši struju. Nije palila grejalicu i smrzle su se cevi u kupatilu. Došla sam odmah i sve je prošlo bez ikakvih posledica. Ali ona oseća krivicu i stalno se opravdava. A zašto? Pa sigurno zato što ja nisam uspela sakriti zabrinutost i nezadovoljstvo što me nije poslušala, grejala se, a ne štedela.
Ona natčovečanskim naporima pobeđuje svoju tešku bolest. Ona je moj heroj.
A ipak, ogrešimo se jedna o drugu.
Kako tu naći pravu meru, sačuvati i sebe i nju od uzajamne brige u kojoj se ponekad izgubimo i ne razumemo?

**Sena** · Naslov komentara: Re: Roditeljsko pismo Tue Jan 13, 2009 7:06 pm

E ja sam se sada skoro rasplakala na tvoj tekst Depry.Starci su definitivno svi isti,stedljivi i ne zele biti nikome teret.

**Vedrana** · Naslov komentara: Re: Roditeljsko pismo Tue Jan 13, 2009 8:21 pm

Citat:

Starci su definitivno svi isti,stedljivi i ne zele biti nikome teret.

Da, draga moja, baš tako. A uz to su i osetljivi kao deca.
A ja se još nisam navikla na to.