Bas zgodno!

Kosjenka Muk nam savetuje kako da štedimo bez odricanja

Štednja bez odricanja moguća je ako promenimo neke navike i načine razmišljanja.

a) Prva grupa saveta odnosi se na kupovinu prehrambenih proizvoda. Pri tom nas usmerava i na zdraviji način života.
Uštedećemo ako ne kupujemo prerađene proizvode. Što je neki proizvod prerađeniji, često je i skuplji, a štetniji za zdravlje.
Isto se odnosi i na prodavnice zdrave hrane. U njima se isplati kupovati neprerađene namirnice kao što su integralne žitarice, mahunarke i slično iz ekološke proizvodnje.

Mnoge Internet stranice i knjige nude mnogo recepata za pripremu zdrave i ukusne hrane.

b) Druga grupa saveta usmerena je na izbegavanje kompulzivnog trošenja - na stvari koje su jednostavno suvišne. Ljudi vole kupovati jednostavno radi užitvanja u kupovini, no često to znači nagomilavanje stvari koje koristimo retko ili nikada. Ovakvim iskušenjima treba se odupreti.
”Meni draga strategija je: Ne kupovati ništa što mi ne stoji savršeno ili što mi se savršeno ne sviđa! Odolite strahu da možda nećete imati prilike naći nešto slično. Nebrojeno puta sam se uvjerila da je svaki proizvod moguće naći, često i kvalitetniji ili privlačniji, na više mjesta. Možda ne baš istog trena, ali kroz koju godinu ćete sigurno nabasati na nešto slično što će vam više odgovarati.”, kaže gospođa Muk.

c) Dobro je izvesno vreme zapisivati sve svoje troškove. Tako ćemo lakše spoznati koiko zapravo trošimo na nepotrebne, često i štetne prizvode.

d) Kupovina kreditnim karticama je najskuplja. 10 do 15 posto mesečne kamate može se upotrebiti na bolji način.

Ima onih koji su počeli da štede davno pre bilo kakvog nagoveštaja štednje. Evo tog svetlog primera:

Amerikanci Deril i Den Kulberson, braća, počeli su da štede novac 1973. godine šaljući jedan drugom istu rođendansku čestitku.

Deril kaže da je njegov brat "najštedljiviji čovek kojeg je upoznao". Zato mu je poslao čestitku maskiranog bandita na motoru sa natpisom "Škrti fantom ponovno napada".

Kako bi mu se osvetio, Den je odlučio da bratu pošalje istu čestitku za njegov rođendan. Od tada, u januaru čestitka putuje Denu u Bolder, a u martu Derilu u Kolorado.

Čestitka je potpuno požutela i više puta je lepljenja selotejpom. Pošto im ponestaje mesta za poruke, Den kaže da će jedan od njih morati da popusti i da kupiti novu čestitku.

"Obojica se nadamo da ćemo ipak istu čestitku izmenjivati do smrti jednog od nas", rekao je Deril.

Joj dobri su!Bas su stedljivi!

Grešno parče plastike
”Mexx” sto dvadeset, ”Zara” pedeset, ”Mango” osamdeset… umalo se onesvestila kad je dobila izvod sa devizne kartice. A tu je i dinarska, sa minusom od četiri plate! Uf, kako se iščupati iz slatkog dužničkog ropstva?

Ja iskreno nisam stedljiva,kupim ono sto mi se svida i cesto iznenadim poklonom djecu ,muza ,prijateljicu. Posebno me veseli onaj sjaj u ocima kad im dajem poklon bez posebnog razloga ( pravi razlog je sto ih volim,sto nam godine prolaze i nikada ih vise necemo moci ponovo imati).I znalo se desiti da dam zadnju lovu za npr.bebu maloj( nikakva potreba ,ima ih 14),nikada mi nije zao i ponovo budem tako "pogrijesila". Sve uvijek na kraju dode na svoje.

ja mislim da sam vec negdje spominjala koliko sam **bolesna** kadd su u pitanju igracke za Daniela...recimo treba mi torba,imam jednu koja je mala(dobro, meni je svaka torba mala-uvijek je nekako uspijem natrpati bez obzira na velicinu) i koja se ne moze dobro ni zatvoriti...i nedavno ugledam prelijepu torbu koja kosta 60KM(30eura)..stojim ispred izloga i gledam,gledam i onda se okrenem i odem ,jer pomislim da mi je puno to para dati na jednu torbu...ali pogodite gdje odem????okrenem se i odem na sprat u Turbo Limac i kupim igracku koja kosta 50 KM

Bravo depra!! Upravo je taj sjaj neprocjenjiv!

U pravu si Irena,pogotovo kad dijete samo nece da kaze sta zeli kao mali Danijel.

auuuuuuuuuu jeste me uzele u masinu
hehhehe
taj smajlic znaci da sam ja nepopravljiva...da vidite moju sobu bilo bi vam sve jasno...pola sobe je popunjeno igrackama(ovo uopste nije pretjerivanje)...i zatrpavam dijete da ono vise nema slobodnog mjesta gdje da se igra sa tim igrackama...al nije mi zao nikad potrositi pare na njega,pa da je bilo sta u pitanju...sve moje drugarice i poznanice kazu da sam luda jer toliko trosim na igracke koje ce djeca brzo isceifit...al sta da radim ,kao sto sam vec rekla ja sam nepopravljiva...

Ja stare igracke ( one u dobrom stanju jasno) rijesavam 2x godisnje. Nas dvije zajedno odvojimo za Uskrs i Bozis igracke koje upakiramo i odnesemo u dom za nezbrinutu djecu.pri tome je naglasak na to da ona ima roditelje koji joj kupuju igracje,ima ih previse pa taj visak budemo poklonili djeci koja nemaju i makar malo ih vratili osmijeh na lice. To smo poceli raditi od njene 3 godine ( ispocetka je naravno islo teze,odvojila je tek 2-3,danas vise nemamo problema). I svima okice sjaje .