NEZNAM DALI JE BILO MOJA EMINA NIJE ISLA U SKOLU CITAVU SEDMICU BOLESNA MIJE TAKO DA NISTA NEZNAM

O, žao mi je što je Emina bolesna. Nadam se da nije ništa ozbiljno. Želim joj da što brže ozdravi.

Garant gripica Gara?Brzo ce to proci,jer je majcica dobro pazi.

Inace u Holandiji nije obiljezen 8 mart,jer je u maju ovdje dan majki.Tada se majke ''razmaze''.

hvala vam puno bolje se osjecam kada ste vi samnom jest gripa ali neka zeznuta ali sad je fala bogu bolje Hvala vam drage moje

Sugestije školskih psihologa kako da pomognete detetu da prevaziđe probleme i zavoli školu.
- Uključite čitanje školskih knjiga u svakodnevnu igru sa detetom. Sedmogodišnjaci znaju da pruže veliki otpor promenama, a jedna od njih je i druženje sa knjigama koje obuhvataju gradivo. Predstavite im školske knjige kroz igru, pre nego što zakorače u učionicu, pa tako deca neće imati osećaj da im je učenje nametnuto. Osim toga, kada počne školska godina, dete će, slušajući učiteljicu, biti opuštenije jer će mu gradivo već biti poznato.
- Nekoliko dana pre nego što vaš prvačić krene u školu, razgovarajte sa njim o garderobi koju bi voleo da obuče kada zvanično postane školarac. Pustite ga da sam odabere pantalone, majicu i obuću za prvi susret sa učiteljicom i školskim drugarima. Tako ćete mu ojačati samopouzdanje i pokazati mu da imate poverenja u njegov izbor.
- Dozvolite detetu da samo odabere torbu, sveske i ostali školski pribor. Ukoliko mu nametnete izbor koji mu se ne dopada, rizikujete da mu asocijacija na školu bude negativna.
- Ako primetite da je vaše dete nervozno i razdražljivo pred polazak u školu, pitajte ga čega se plaši. Detinje odgovore nemojte prihvatiti sa podsmehom - naprotiv; pažljivo saslušajte razloge, a onda ih argumentovano demantujte, jedan po jedan.
- Dozvolite vašem školarcu da odabere igračkicu koju će nositi u školu. Tako će lakše prihvatiti školske obaveze i neće imati utisak da je njegovo detinjstvo brutalno prekinuto novim obavezama.
- Svaki sedmogodišnjak mašta da se, kad poraste, bavi određenim zanimanjem. Jedno dete želi da postane pilot, drugo glumac, treće poslastičar, četvrto doktor... Objasnite vašem mališanu da je odlazak u školu jedini način da postane ono što želi; predstavite mu učenje kao jedini put da stigne do željenog cilja. To je odlična motivacija.
- Prvog dana, po završetku školskih obaveza, idite sa novopečenim školarcem tamo gde on želi. Odvedite ga u šetnju, na sladoled, u posetu drugarima...
- Ako primetite da i posle nekoliko dana vaše dete ima strah od škole, porazgovarajte o tome sa učiteljicom i školskim psihologom. Oni će vam dati dodatne savete kako da rasteretite prvačića od promena koje su
nastupile.


Izvor:Alo

Većina prvaka pre nego što pođe u školu nauči da čita i piše. S druge strane, sve veći broj mališana seda u školsku klupu ne znajući da veže pertle, ili da kaže koliko je sati, a zbog naviknutosti na korišćenje kompjutera često imaju probleme i sa motorikom neophodnom za pisanje. Iako znatno stariji, čak i svršeni osnovci ne kreću sasvim spremni u srednju školu.

Savladavanje veština

Polazak u školu trebalo bi da bude početak nečeg novog i zanimljivog u životu deteta. Ipak, za mnoge od njih ulazak u učionicu najčešće predstavlja veliki stres. S težinom ove promene može da se meri i prelazak u peti razred, kada umesto poznatog učitelja đake čekaju novi nastavnici. Psiholozi objašnjavaju da je za decu podjednako težak i susret sa srednjom školom i drugačijim principom rada. Kako će se deca izboriti s novim situacijama i da li će postići uspeh, zavisi pre svega od toga u kojoj meri su pripremljena došla u školu. A taj zadatak trebalo bi da podjednako uspešno obave vaspitači i roditelji.

– Od prošle godine predškolski pripremni program je obavezan za svu decu i ona bez potvrde da su ga pohađala ne mogu da se upišu u školu. Osim čitanja i pisanja, deca kroz ovaj program razvijaju mišljenje i zaključivanje. Postoje dva pristupa ovom programu. Prvi daje prednost konkretnim veštinama, pa se sa decom više radi čitanje, pisanje, sabiranje i oduzimanje, dok drugi, savremeniji i danas češće zastupljen pristup, prioritet daje opštim veštinama kao što su obogaćivanje rečnika, razvijanje opažanja, zaključivanja, mišljenja, radoznalosti i ljubavi prema knjigama – kaže dr pedagoških nauka Vesna Colić.

Kako bi programom bio postignut cilj, neophodna je saradnja roditelja. Psiholozi smatraju da je najvažnije da oni dete ne zastrašuju govoreći mu „više nema igranja, sada polaziš u školu, a tamo se samo uči“, već da svom detetu školu predstave kao lepo i zanimljivo mesto.

Loša motorika

Prema rečima stručnjaka, većina dece u prvi razred dolazi sa dovoljnim znanjem. Znaju da čitaju, pišu, sabiraju i oduzimaju brojeve do 10. Međutim, nemaju razvijene praktične veštine i nisu spremna da budu samostalna.

– Deca su dobro pripremljena za polazak u prvi razred što se tiče poznavanja osnovnih pojmova i orijentisanja u prostoru. S druge strane, mnogi ne znaju sami da se obuku, obuju, vežu pertle, a neki čak ne umeju sami ni da jedu. Roditelji ih previše štite, sve rade umesto njih i sve dečje aktivnosti podređuju učenju. To je velika greška. Učenje bi trebalo podsticati, ali pri tom ne zanemarivati ni ostale aktivnosti. To je najbolji način da dete nauči da ovlada sobom i svetom oko sebe – objašnjava Branka Tišma, školski psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“, dodajući da deci ne bi trebalo podilaziti i ispunjavati im svaku želju „jer sutra neće umeti da se nose sa zahtevima, da čine kompromise, niti će umeti da dele sa drugima“.

Iz godine u godinu prvaci znaju sve više, ali su istovremeno sve manje emocionalno pripremljeni. Roditelji ih uče samo onim veštinama koje se u školi ocenjuju, navodi Branka Radosavljević, predsednik Pedagoškog društva Srbije.

– Deca znaju sve više. Danas prvaci poseduju mnoge veštine koje su nekada bile nepoznate, kao što je, recimo, rad na računaru. Međutim, ona nisu potpuno psihofizički pripremljena za školu, ne znaju kako da podnose uspehe i neuspehe, ne znaju šta je tolerancija, upornost i red – navodi Radosavljevićeva.
Ona ističe i nedovoljno razvijenu motoriku kod mališana, za šta su najčešće krivi kompjuteri na kojima deca nauče da „pišu“ i „crtaju“ pre nego što uzmu olovku u ruke.

Tako piše današnji "Blic", dva dana pre početka škole. Zamišljam masu roditelja koji se, pročitavši ovaj tekst, grozničavo preispituju šta li su propustili, kako će sve to da prođe.....

Ovo nije vreme za pisanje ovakvih tekstova. Ovo su dani kada se treba obratiti roditeljima čija će deca sledeće godine da krenu u školu.

Roditelji sadašnjih prvaka, samo mirno. Sada je najvažnije da verujete u sebe i svoje dete. Ne dopustite sebi da vas uhvati nervoza i pomalo stah od novog nastupajućeg perioda. Dete će to da oseti, a to zaista ne treba. Volite svoje dete i verujte u njega, a i u sebe.

Škola je počela! Evo i tog prvog dana. Kako će se ko snaći, individualno je.

Ono o čemu možemo sada da razmislimo i da bar u jednom segmentu (nikako bezznačajnom) olakšamo detetu naredne dane jeste da obratimo pažnju na težinu njegove torbe i da svakodnevno nastojimo da to pratimo i rasterećujemo je, što je moguće više.

Naime, kada sedmogodišnje dete spakuje sve što mu treba, u školu nosi preko četiri kilograma.

Za sitnije dete toliki teret je pretežak, za dete jače konstitucije nije, a stručnjaci upozoravaju da ih je sve više sa lošim držanjem tela i deformitetom kičme.

Lekari preporučuju da đačka torba ne bude teža od 10 do 15 posto težine deteta. Da se nosi na oba ramena, a ne da se vuče ili visi i da se iz nje izbaci sve što raspored časova dozvoljava.

Ovo mi se mnogo svidelo. Važno je to da znamo upravo sada:

"Petica nije jedina dobra ocena kojoj treba stremiti po svaku cenu. Na to treba navikavati decu od prvog školskog dana, jer su ambicije roditelja i prve slabije ocene od petice razlog suzama malih đaka."

(Deo članka "Učenje ne ukida igru", objavljenog u "Dnevniku", 30.08.2009.
Autor pod psudonimom J.B. ima od mene ocenu: )

Irena, Magdalena je napunila šest godina.
Da li je krenula u školu ili još ovu godinu ide u vrtić? Šta se dešava sa našom princezom?