Priprema dece za polazak u školu podrazumeva niz postupaka kojima treba da se postigne intelektualna, socijalna, emocinalna i motivaciona zrelost i pripremljenost dece za ono što ih čeka u školi.

Intelektualna pripremljenost deteta za školsku nastavu ogleda se prvenstveno u njegovoj želji i sposobnosti da uči, što podrazumeva posedovanje određenog obima znanja i sposobnosti da se znanja stiču na školski način.

Socijalna zrelost je odlučujući faktor za spremnost deteta za školu, a ona podrazumeva motivisanost i spremnost deteta prihvata pravila i uklapa se u novu sredinu.

Emocinalna zrelost podrazumeva da je dete u stanju da izrazi svoja osećanja, ali i da razume osećanja drugih, te da ih usklađuje.

Motivaciona zrelost ogleda u želji deteta da ide u školu i da se bavi onim čime se bave i njegovi vršnjaci i da razvija svoja saznajna interesovanja.

Kakva su vaša iskustva sa pripremom dece za školu? Kako ste ih pripremali i kao su prihvatili novu sredinu?

Intelektualna pripremljenost deteta za školu podrazumeva:

1. Da dete prepoznaje boje i oblike, te razlikuje veličine i prostorne odnose.

2. Da su formirani sistemi znanja o živoj i neživoj prirodi, te društvenim pojavama i odnosima (važniji je kvalitet od kvantiteta tih znanja, važno je je da su ta znanja povezana u jedinstven sistem).

3. Da je kod deteta formirana stabilna želja za saznanjem i navika bavljenja umnom delatnošću.

4.Naročito je važno da dete bude spremno da prihvati zadatak koji postavlja odrasli, razume uputstvo i uloži napor da zadatak reši.

5.Da je dete u stanju da se aktivno, bez zastoja 30 minuta bavi nekom aktivnošću i da pri tom ne pokazuje izraženije znakove fizičkog zamora.

6.Da dete razume značenje simbola, da ume da glasovno analizira reči, da se orjentiše u prostoru, da poseduje elementarne matematičke pojmove i da mu je ruka uvežbana za pisanje.

Socijalna pripremljenost deteta za polazak u školu podrazumeva:

1.Da se kod deteta pojavi motiv za bavljenje nečim što predstavlja ozbiljnu, značajnu i cenjenu društvenu aktivnost.
Upravo ova težnja, kao i niz sposobnosti koje predstavljaju socijalnu zrelost, ima odlučujći značaj za gotovost deteta za školu, a ne "tehnička umenja" (čitanje i računanje).

2. Dete treba da bude pripremljeno za suštinske promene u čitavom načinu življenja koji je imalo do tada.

3. Dete treba da je u stanju da usmeri svoju aktivnost u skladu sa zahtevom ili pravilom koje postavi odrasli.

4. Dete treba da ume da komunicira i aktivno učestvuje u zajedničkim aktivnostima.

5.Treba da je uključeno u kolektiv.

6.Dete treba da poseduje odgovarajući nivo samostalnosti, istrajnosti i organizovanosti.

7.Kod deteta pre polaska u školu treba biti formirano osećanje dužnosti i odgovornosti.

8. Dete treba da poseduje određeni stepen sposobnosti da ocenjuje sebe kao i da ocenjuje druge.

Emocionalna pripremljenost deteta za polazak u školu podrazumeva:

1.Da su emocije kod deteta značajno stabilnije nego u predškolskom periodu i da ih dete ume kontrolisati.

2.Da je dete u stanju da odlaže zadovoljavanje nekih ličnih želja.

3.Da dete razume šta oseća i da zna na prihvatljiv način da to izrazi.

4.Da se dete nauči da uklanjanja emotivne blokade, da se oslobodi napetosti i bude vedro i optimistično.

5.Da se detetu pomogne da prevlada negativne emocije, a ne da ih potiskuje.

6.Da se dete osposobi da se snađe u neočekivanim situacijama.

7. Da dete nauči da razume šta drugi osećaju.

Ovo je sasvim sigurno najosetljiviji i najteži deo pripreme deteta za školu. On je ujedno i najvažniji. Ukoliko dete emocinalno spremno krene u školu, biće mu lakše i kasnije u životu da kanališe svoje emocije i izbegne brojne probleme.

Motivaciona pripremljenost deteta za polazak u školu podrazumeva:

1. Želju deteta da uči.

2. Želju da bude đak i da se bavi onim čime se bave vršnjaci i starija deca.

3. Zainteresovanost deteta da stekne nova saznanja i to na novi, školski način.

4. Sklonost deteta da postavlja pitanja, traga za nepoznatim.

5.Prisustvo neposrednog motiva - aktivnost sama po sebi privlači, nezavisno od drugih motiva (dužnost, poslušnost...).

Sadržaji i aktivnosti kojima se deca pripremaju za školu svrstani su u nekoliko oblasti:

1. Oblast razvoja govora

2. Razvoj matematičkih pojmova

3. Upoznavanje prirodne i društvene sredine

4. Fizičko vaspitanje

5. Likovno vaspitanje

6. Muzičko vaspitanje

Prilikom planiranja i programiranja vaspitno obrazovnog rada sa decom pred polazak u školu, ove aktivnosti se tematski povezuju i međusobno prožimaju.

Npr. Ukoliko deca upoznaju godišnje doba, npr.jesen u okviru oblasti upoznavanje prirodne i društvene sredine, u okviru matematičkih pojmova mogu da sakupljene plodove jeseni klasifikuju po veličini, boji, obliku, da ih broje, ređaju u niz itd...
U oblasti razvoja govora koriste se priče, pesmice, govorne igre .... na temu "Jesen".
U oblasti likovnog vaspitanja crtanje, vajanje, slikanje ... ima za temu jesen.
Tako je i u ostalim oblastima.

Na taj način postiže se da dete celovito shvata stvarnost, povezuje svoja lična iskustva koja stiče van vrtića sa sa onim saznanjima koja stiče u vrtiću.

Sadržaji koji se rade sa decom ovog uzrasta povezani su sa onim sadržajima programa u koji su deca bila uključena u mlađim grupama dečjeg vrtića, no ti sadržaji se sada proširuju i produbljuju.

Pre nego što nastavim da pišem o sadržajima i aktivnostima kojima se deca pripremaju za školu, želim da navedem neke probleme, koji to ne bi trebali biti, a koji otežavaju deci prilagođavanje na potpuno novi način života. To su neke sasvim obične, svakodnevne stvari, o kojima često ne razmišljamo da mogu postati problem. One se često javlaju u praksi.

Npr.

-Dete ne zna da veže patike. To ga usporava. Stvara mu dodatni problem uz sve nove koji dolaze.
Zato je neophodno je da dete pre škole da nauči da se sa lakoćom samo obuče i spremi svoje stvari kako bi ih kasnije moglo bez problema pronaći.
Dakle, dete mora biti samostalno u oblačenju, svlačenju, brizi o svojim stvarima.....U školi učiteljica nema niti vremena niti mogućnosti da brine o tome.

-Dete treba da je što samostalnije u prelaženju preko ulice. To je izuzetno važna stvar.

-Dete treba da je naviknuto da ustaje na vreme. Mnogi roditelji su bolećivi i puštaju dete da spava "dokle još može". Roditelji nisu svesni da je detetu mnogo teže da se uz prilagođavanje na novu sredinu i novi režim rada navikava još i na rano ustajanje.
Sve što može da se uradi pre, treba uraditi.

-Potrebno je da dete nauči da se druži i bez roditeljske stroge kontrole. To će mu svakako olakšati da se snađe za vreme odmora, kada praktično više niko ne nadzire njihovo ponašanje, ili kontroliše, ali u mnogo manjoj meri.

-Dete treba da zna šta sve ima u svojoj školskoj torbi, kako se to zove i čemu služi. Često se događa da učiteljica kaže: "Stavite svesku na sto!", a dete ne zna šta je sveska. Zato je uplašeno i zbunjeno i ne zna šta treba učiniti.
Sve se to događa prvih dana škole, kada je detetu sve novo i nepoznato. I tako dete, puno znanja o planetarnom sistemu, često sa znanjem čitanja i pisanja, sa mnoštvom pesmica na raznim jezicima u svojoj maloj glavici, ostaje zbunjeno, pita se šta je sada ovo. Ono može i da izgubi veru u sebe, u svoje sposobnosti, a to je kasnije mnogo teže da se povrati.

Ovo su samo neki od primera kojih sam se setila, a svakako ih ima mnogo više.
O ovim stvarima zaista treba na vreme razmišljati kako bismo svome detetu pomogli na najbolji način.

Neke osnovne stvari koje dete treba da zna pre nego što krene u školu:

- Svoje puno ime i prezime
- Svoj datum rođenja
- Adresu stanovanja
- Ime, prezime i zanimanje roditelja
- Ime grada i države u kojoj živi

- Rastaviti reč na glasve i spojiti glasove u reč
- Pričati kratke priče
- Prepričati priču nakon slušanja
- Sastavljati priču po slikama
- Zapamtiti i imenovati šest do deset predmeta

- Razlikovati odeću i obuću

- Godišnja doba i njihove osobine
- Imena meseca u godini
- Domaće životinje i njihova mladunčad
- Šumske životinje, životinje dalekih krajeva
- Voće i povrće
- Saobraćajna sredstva na kopnu, moru i u vazduhu

- Brojati od jedan do deset i obrnuto
- Imenovati i razlikovati geometrijska tela i oblike
- Orjentisati se u prostoru: gore-dole, levo- desno...

- Imati razvijenu grafomotoriku, kako bi u školi lakše savladalo pisanje

Ovo su neke opšte napomene. Nije najvažnije to da dete vlada sa mnogo informacija. Važnije je da su razvijene neophodne veštine i navike.
Roditelj treba da bude velika podrška detetu u procesu pripreme za školu. Decu treba pre svega hrabriti i roditelj treba da usmeri svoju energiju prvenstveno na to da pomogne detetu da ne izgubi samopuzdanje u procesu upoznavanja novog i navikavanja na nove situacije.

Veoma je važno na vreme uvideti da li dete zaista želi da ide u školu. Primer testa kojim se ovo može proveriti. Tast sadrži nekoliko jednostavnih tvrdnji:

1.U školi ću imati mnogo novih drugova.
2.Zanima me kakvi su školski časovi.
3.Družiću se sa svima u razredu.
4.Želim da časovi traju duže od odmora.
5.Zanima me kako izgleda učionica.
6.Ja ću obavezno dobro raditi zadatke.
7.Raspust je najbolji u školi.
8.Mislim da je u školi interesantnije nego u vrtiću.
9.Ja želim da idem u školu jer idu i moji drugovi.
10.Ako je moguće, pošao bih u školu sledeće godine.

Ove tvrdnje pročitamo detetu.

Ako je ono saglasno sa jednom do tri tvrdnje, treba se zamisliti da li dete zaista želi u školu.

Ako je saglasno sa četiri do osam tvrdnji, to je dobar rezultat. No treba proanalizirati šta je njemu interesantnije: vanjska strana ili unutrašnji sadžaji - druženje ili učenje.

Ako je više potvrdnih odgovora u prvom delu testa, dete idealizuje školu. Ako je više potvrdnih odgovora u drugom delu, dete realnije shvata školu.

Ako je dete saglasno sa svih deset tvrdnji, to je odličan rezultat. Dete želi u školu i moguće je da takav odnos prema školi zadrži za vreme celog školovanja.

Moguće da rezultat testa nije opravdao vaša očekivanja i shvatili ste da vaše dete nije baš sasvim spremno za polazak u školu. Ne brinite, nisu sva deca obavezno spremna za učenje.
Treba ih zainteresovati, pokazati da u školi može da bude zanimljivo. Treba pokazati šta je to učenje, obratiti mnogo više pažnje na pripremu za školu. Ne pričati toliko o drugovima i odmoru, već o učenju, saznavanju novog i zanimljivog.
Više vremena provodite sa detetom, dajte mu da radi različite zadatke, pričajte mu o školi, no ne ulepšavajte. Dete treba da ima što realniju sliku onog što ga čeka.

Kao što pokazuju psihološka istraživanja, problemi prilikom polaska u školu češće se odnose na nedovoljnu socijalnu zrelost i nedovoljno formiranu namernu pažnju. Pri tom stepen intelektualnog razvoja deteta može biti veoma visok.

Kada dete pođe u školu , roditelji i učitelji se žale uglavnom na sledeće:

- Dete ne poštuje propisana pravila ponašanja u školi.

- Ne sluša objašnjenja učitelja, već se bavi svojim aktivnostima.

- Umesto sveske, iz ranca uzima igračke i igra se ceo čas.

- Teško je privući pažnju deteta ako se ne obraćamo isključivo njemu.

- Dete se dugo ne može umiriti i uključiti u nastavni proces.

- Za vreme časa razgovara sa drugom decom, ustaje, šeta po učionici.

- Ne sasluša do kraja pitanje učitelja, a već odgovara.

- Ne mari za domaće zadatke, odlaže njihovo pisanje do kasno uveče.

- Ako ne dobije ono što želi, protestuje i neće da radi domaće zadatke.

Zbog svega navedenog, odraslima se preporučuje da postepeno formiraju dečju namernu pažnju, koja je veoma usko vezana sa razvojem osećaja odgovornosti.

Kako možemo da ocenimo koliko je stabilna dečja pažnja?

Evo jednog primera:

Na slici se nalazi sedam isprepletenih linija. One predstavljaju puteve kojima životinje treba da dođu do omiljene hrane.


Dete treba pažljivo da isprati pogledom svaki od puteva od početka (s leva) do kraja (na desno). Ne koristi olovku ili prst. Dete najpre imenuje životinju, a zatim, prateći pogledom liniju, kaže do čega je životinja došla.

Sledi rasprava o rezultatima, greškama i igra se ponavlja.

Dete ponavlja ovaj zadatak dok ga ne reši bez greške.

Sledeći zadatak takođe se odnosi na dečju pažnju.

Na crtežu su geometrijski oblici. Gore je detetu dat obrazac na kom je prikazano koji znak treba nacrtati u svaki od oblika.
U skladu sa zadatim obrascem, dete treba što brže da doda znakove oblicima.
Dve minute su zadato vreme.
Najbolje je da dete najpre malo vežba, a zatim, na vaš znak, počinje.
Dete treba da radi po redu, posmatrajući svaki znak.

Na prikazanim crtežima nešto nedostaje. Dete treba pažljivo da pogleda crtež i kaže šta je to što nedostaje.

Kako možemo da proverimo kakvo je opažanje kod deteta?

Pokažemo detetu sliku na kojoj je 12 četvorougaonih oblika. Među njima je 5 savršeno jednakih kvadrata. Dete treba da pronađe jednake oblike.

Uglavnom deca sa pet, šest godina uspešno rešavaju ovaj zadatak (i ako dete načini jednu grešku, zadatak se smatra uspešno obavljenim).

Sledeći zadatak relativno lako treba da reše svi predškolci.
Potrebno je imenovati voće i povrće i odrediti njegovu boju.