Naredni zadaci vezani su za ocenu dečjeg mišljenja: opažajnog, logičkog i pojmovnog.

1.Ocena opažajnog mišljenja

Zadatak:


Dete treba da nacrta drugu polovinu crteža.

2.Ocena logičkog mišljenja

Na crtežima su prikazani različiti predmeti: po četiri na svakoj kartici - ukupno osam kartica.
Pokažite detetu prvu karticu-model po kome će da rešava ostale. Objasnite mu da je jedan od četiri predmeta nacrtanih na kartici drugačiji, ne pripada ostalima.

Zamolite ga da odredi koji predmet ne pripada ostalima i da objasni zašto. Posle toga predložite detetu da razmisli i kaže kako bi jednim imenom nazvao ostala tri predmeta.

Dete najčešće nalazi bez teškoća predmet koji je različit, ali mnogo teže određuje zajedničko ime ostala tri predmeta. Ovde je reč o opštim pojmovima koji su za decu nešto teži.

Primeri zadataka:


3. Ocena pojmovnog mišljenja i opše informisanosti.

Dete treba da odgovori na pitanja:

a) Reci svje ime, prezime i adresu;
b) U kom gradu živiš, kojoj zemlji, koji je glavni grad zemlje u kojoj živiš?
c) U kojim muzejima si bio? Ipričaj šta si tamo video.
d) Da li si bio u cirkusu, zoološkom vrtu? Objasni šta je to cirkus, a šta zoološki vrt.
e) Ujutro se ti budiš, a uveče?
f) Danju je na ulici svetlo, a noću?
g) Nebo je plavo, a trava?
h)Autobus, tramvaj, voz – šta je to?
i) Deca mačke su mačići, a deca koze?
j) Po čemu se razlikuje bicikl od automobila?

Napomena: Ovo nije nikakav zvanični test, već slobodan pevod teksta koji sam pronašla na jednom stranom sajtu, a veoma je sličan onom što se kod nas primenjuje.

Kakvo je očigledno pamćenje deteta možemo saznati na sledeći način:

Pokažemo detetu 10 sličica po redu. Vreme za demonstraciju svake sličice je 1-2 sekunde. Kada dete pogleda sve sličice, treba da ponovi imena predmeta koje je videlo na sličicama.Ne mora po redu.

Deca između 5 i 6 godina obično zapamte 5-6 premeta.



Koliko deca zapamte slušajući, jedan od načina da proverimo je sledeći:

Pročitamo detetu sledećih 10 reči:

sto sveska sat konj jabuka pas prozor fotelja olovka kašika

Dete, nakon čitanja, treba da ponovi one reči koje je zapamtilo. Poredak nije važan.

Dete od pet, šest godina obično zapamti 4-5 reči.

To je pokazatelj dobrog sluhovnog pamćenja.




Pamćenje po smislu proveravamo na sledeći način:

Pročitamo detetu rečenice:

• U jesen pada kiša.
  
• Deca se vole igrati.
  
• U voćnjaku rastu jabuke i kruške.
  
• Dečak pomaže svojoj baki.
  

Dete treba da ponovi rečenice koje je zapamtilo. Pri tom ne mora doslovno da ponovi svaku reč. Važno je da izrazi tačno smisao rečenice.

Ako dete ne može da ponovi odmah, pročitamo mu još jednom.

Deca od pet, šest godina ponove u drugom pokušaju tri do četiri rečenice.

Kako dete ume da radi po modelu

Dajemo detetu čist list papira i zamolimo ga da pokuša da nacrta kuću koju vidi onako kako je ono vidi.

Model kuće:


Deca od pet, šest godina obično kopiraju crtež. Razlike su najčešće u veličini crteža ili u pojedinim detaljima.


Koliko je dete u stanju da poštuje pravila pri radu koja smo postavili na početku

Primer: postavljamo detetu nekoliko pitanja, ali ono ne treba da odgovori sa „da“ ili „ne“, već da kao odgovor smisli neku rečenicu. Budući da su pitanja sugestivna prilično je teško poštovati zadano pravilo.

Pitanja:

• Voliš li da gledaš crtane filmove?
  
• Voliš li da slušaš priče?
  
• Želiš li da igraš fudbal?
  
• Voliš li da budeš bolestan?
  
• Dopada li ti se da pereš zube?
  
• Da li dobro crtaš?
  
• Umeš li da složiš slagalicu?
  

Deca od pet, šest godina obično naprave po dve greške.

Koliko je dete u stanju da se ponaša u skladu sa pravilima ponašanja
sredine

Dete od pet, šest godina najčešće je neposredno u kontaktima sa odraslima i decom različitog uzrasta.
Na javnim mestima ne govori jako glasno i ne privlači nepotrebnu pažnju.
Poštuje rad odraslih, spremno je da se odazove na molbu odraslog da mu pomogne, u stanju je da poštuje pravila igre u grupi.

Zadaci za razvijanje koncentacije pažnje

Za obavljane ovog zadatka treba pripremiti dva para slika koje sadrže 10 - 15 različitosti;



nekoliko napola završenih slika


ili slika sa besmislenim sadržajem;


nekoliko napola obojenih slika.



U prvom zadatku dete treba da pronađe sve razlike među slikama.

U drugom zadatku potrebno je imenovati delove koji na slici nedostaju, a zatim ih docrtati.

U trećem zadatku dete treba da objasni šta to na slici što ne može da bude.

U četvrtom zadatku treba da završi bojenje prema obrascu.

Vežbe za razvoj prostorne orjentacije

Pretpostavimo, odlučili ste da kupite neku konkretnu knjigu. Rekli su vam da se ona nalazi na polici desno, u sredini drugog reda odozgo.Došli ste i odmah je pronašli, niste gledali ni levo, ni prvu policu. To znači da ste vi razvili i automatizovali naviku prostorne orjentacije.
Našli ste knjigu, posegnuli za njom, uzeli je i približili očima. Tako ste demonstrirali uzajamnu koordinaciju oka i ruke.
Zatim ste počeli da čitate knjigu, listajući je sporije i brže i pri tom je niste oštetili ili pocepali. To govori da je sa razvojem fine motorike vaših ruku sve u redu.

Mnoge elementarne stvari kod nas su automatizovane.

Da bi sve ovo uradilo dete mora da shvati pojmove: više-niže, dalje-bliže, levo-desno. Ti pojmovi su njemu novi, nerazumljivi, zahtevaju uključivanje mehanizama pamćenja i mišljenja. Ako ne zna te osnovne pojmove, dete neće moći da se orjentiše u prostoru, da uspešno upoznaje svet oko sebe i aktivno ga menja.

Dobro razvijena prostorna orjentacija, jasne prestave o oblicima i veličini predmeta, o njihovom položaju u prostoru i odnosu jednih prema dugima, omogućiće detetu da izbegne neke probleme koji mogu da se pojave u nižim razredima osnovne škole.

Pravilna prostorna orjentacija neophodna je kako bi se dete snašlo prilikom pisanja u svesku. I jezička i matematička znanja imaju svoju osnovu u prostornoj orjentaciji.

Dete koje se još uvek muči sa pojmovima: “ranije-kasnije”, “juče-danas”, “brzo polako”, ima poteškoća u proceni svojih postupaka. S vremenom kod njega se može javiti osećanje nesigurnosti i gubitak želje da učestvuje u aktivnostima. Naknadno ispravljanje takvog ponašanja deteta je dosta teško. Orjentacija u prostoru i vremenu najvažniji su uslovi ne samo za uspešno učenje nego i za prilagođavanje novim životnim situacijama.

Osim toga, uspeh u učenju nezaobilazno je povezan sa pravilnim razvojem pokreta kod deteta, razvijenom koordinacijom oka i ruke i razvojem fine motorike.

Zato dete radi različite zadatke kako bi razvilo ove osnovne osobine. To su igre plastelinom, papirom, četkicama i bojama...

Ponekad je detetu potrebna pomoć odraslog u rešavanju nekih zadataka. Uz pomoć odraslih, dete će da savlada sve prepreke.
Ima i takvih zadataka gde stariji treba detetu da da samo uputstva, a dete treba da radi samo. Detetu treba pomagati zainteresovano, aktivno, ali ne i nametljivo.

Predlozi zadataka:

1. Šareni tepih

Ovaj zadatak razvija kod deteta orjentaciju u prostoru, pažnju prilikom slušanja instrukcija, pamćenje i zaključivanje. Značajan je za utvrđivanje znanja o gometrijskim oblicima, njihovim veličinama i bojama.

Za zadatak je potrebno: izrezati iz kartona veliki sivi trougao, dva mala žuta kruga, veliki i mali kvadrat zelene boje, pravougaonik željene boje (mogu i neke druge varijante, zavisno od vaše mašte).
Takođe će vam trebati i veći list papira kao podloga.

Može da se radi u dve varijane:

1.Da se detetu daje po jedna instrukcija i dete je izvršava. Svaka instrukcija se ponovi samo jednom.

2.Detetu se daje nekoliko instrukcija odmah (najbolje je početi sa dve do tri) i dete, kada ih sve sasluša, počinje da radi.

Instrukcije za dete:

Na sredinu lista stavi sivi trogao.
Levo i desno od trougla stavi žut kružiće.
U levi gornji ugao lista stavi veliki zeleni kvadrat.
U donji desni ugao stavi mali kvadrat iste boje.
Ispod trougaonika stavi pravougaonik željene boje.

2.Uzorak od plastelina

Igre plastelinom razvijaju sitne mišiće ruku koji su veoma važni kasnije za pisanje. Osim toga, ovakav način igre plastelinom važan je za razvoj strpljenja i istrajnosti, osobina koje su neophodne svakom učeniku.

U ovim igrama dete treba da namesti plastelin u konturu crteža.


Dati uzorak se kopira na papir. Dete treba da konture ispuni plastelinom.


Kada dete savlada zadatak predlažemo da gleda u crtež, a na posebnom papiru napravi i spoji iste takve delove plastelina na istim mestima na papiru i tako dobije identičnu sliku, ovaj put bez kontura.

Ako je plastelin kvalitetniji, zadatak će biti mnogo lakši.


Instrukcije:

Hajde da napravimo uzorke od plastelina.
Najpre treba da napraviš dugu ravnu kobasicu od plastelina koja izgleda kaonacrtana linija.
Sada pažljivo stavi to na crtež. Ako ne odgovara veličina ili debljina, popravi.

Napravi sve to ponovo na čistom papiru.

Osim praktičnih, detetu možemo da dajemo i usmene zadatke vezane za orjentaciju u prostoru, poput ovih:

1. 2.

Poželjno je i da svakodnevne životne situacije koristimo za vežbe orjentacije u prostoru.

Još jedan zadatak vezan za prostornu orjentaciju. Radi se po instrukcijama. Značajan je i zbog toga što omogućava detetu da proveri svoje poznavanje imena gometrijskih oblika, kao i veličina: veliko-malo, manje-veće, uže-šire, više-niže.

Instrukcije za dete:

a)Stavi veliki narančasti trougao na levu stranu papira,dole.Kraće stranice trougla okrenute su jedna desno, druga dole.
Iznad trougla stavi krug.
Iznad kruga stavi dva mala trougla.
Levo od postavljenih oblika, na donju polovinu papira, stavi elipsu u uspavan položaj.
Desno od velikog tougla, dole, stavi kvadrat.
Spoji i zalepi oblike. Šta si dobio?

b)Na desnu stranu papira, na sredinu, stavi veću plavu elipsu u horizontalni položaj.
Ispod elipse stavi četiri uža pravougaonika u uspravan položaj, dva desno, dva levo.
Levo od elipse stavi širi pravougaonik u uspravan položaj.
Iznad pravougaonika stavi krug,
Iznad kruga stavi dva trougla.
Desno od veće elipse stavi manju elipsu u uspravan položaj.
Spoji i zalepi. Koja maca je veća?

Budući da je zadatak jako složen, dete treba da ga radi uz pomoć odraslog. Na početku može ispred sebe imati sliku da radi po uzoru. Postepeno će se navići da prati instrukcije.

Razvoj funkcionalnog mišljenja može da se vežba kroz razne igre i pitalice poput ove:

Ko može da uđe u sobu kroz prozor, a da ga ne otvori, ali ni ne razbije?

Deca vole igre ovog tipa i na taj način vežbaju kako da se snađu u novim, neuobičajenim situcijama.

Ovakvih igara možemo pronaći mnogo u raznim dečjim časopisima. One su relaksirajuće, a istovremeno izuzetno korisne. Mogu se igrati u svako vreme, na svakom mestu. Decu neobično raduje kada pronađu rešenje. Dobro je kada se igraju u grupi, gde mogu da se čuju različita mišljenja i ideje za rešenje.

Još nekoliko vežbica za razvoj pažnje i opažanja.

1. 2. 3.

4. 5. 6.

U nekom od nizova slika moguće je odrediti opšti pojam, npr: jabuka, limun, kruška, višnja - voće. Dete treba podsticati da pronalazi takve nizove slika, imenuje svaku sliku pojedinačno, a zatim odredi opšti pojam, ime koje je moguće dati svakom od elemenata u nizu.

Još nekoliko zadataka za razvijanje koncentracije pažnje.Odnose se na imenovanje delova koji na slici nedostaju, nakon čega se delovi koji nedostaju docrtaju.

1. 2. 3.

4. 5. 6.

Sledeći zadaci podstiču decu na aktivnosti na opažajnom i misaonom planu. Za njihovo rešavanje nije potrebna olovka. Dete pogledom prati linije i pronalazi rešenje koje iznosi verbalno. Zadaci su vezani i neophodno je pažljivo posmatranje i pamćenje detalja. Takođe, za rešavanje ovih zadataka, potrebna su znanja o svetu koji nas okružuje, kao i logičko zaključivanje.

1. 2. 3. 4.

5. 6. 7.

Ovi zadaci, pored pažnje i posmatranja, zahtevaju i logičko mišljenje i zaključivanje. Dete treba da zaključi, koji je kriterijum za rešavanje zadatka i da ga, nakon pronalaženja kriterijuma, reši. Ukoliko dete nije u stanju da samo uoči kriterijum, možemo da mu pomognemo verbalnim instrukcijama.

1. 2. 3. 4.

"Verbalne mozgalice" imaju neprocenjivu vrednost, kako za razvoj govora, tako i za razvoj mišljenja, zaključivanja, snalaženja u novim situacijam.

Nad nekima od njih, za trenutak se zamislimo i sami. Nije to loše. Tako lakše pratimo sled dečjeg mišljenja.

Hajde da pokušamo da proverimo svoju dosetljivost!

• Baka Ana ima unuka Sašu, mačka Marka i psa Lesija. Koliko baka Ana ima unuka?
  
• Termometar pokazuje +15 stepeni. Koliko stepeni pokazuju dva termometra?
  
• Sašin put do škole traje 10 minuta. Koliko dugo Saša ide do škole ako u školu ide sa drugom?
  
• Dete moje mame nije moj brat. Ko je onda to?
  
• U parku je bilo 8 klupa. Tri klupe su obojili. Koliko klupa je ostalo?
  
• Šta je za ručanje najvažnije?
  
• Iz kakve posude se ne može jesti?
  
• Na kakvom drvetu obično sedi vrana dok pada kiša?
  
• Šta stoji između planine i doline?
  
• Šta će se dogoditi sa crvenom loptom, ako upadne u Crno more?
  
• Na koje pitanje ne treba odgovoriti sa "Da"?
  

Kakav je stepen govornog razvoja, pažnje i logičkog mišljenja, može se videti i putem ovog zadatka. Pred detetom je nekoliko slika koje predstavljaju započetu priču. Slike nisu poređane po redosledu događanja. Dete treba da najpre poređa slike, a zatim završi priču.

1. 2. 3. 4.

5. 6. 7.

Razvoju govora, koji je veoma važan deo pripreme deteta za školu, mogu da pomognu i zadaci sledećeg tipa:


Ispričaj priču prema slikama.



Osim što prati sled događaja i opisuje ih, detetu je pružena mogućnost da izrazi svoje emocije i stavove o nekim postupcima odraslih koje je svakako vredno znati.