Kad god dete počne odbijati hranu, ono nam svojim ponašanjem govori nešto važno. Deca koja prestanu da jedu ne čine tako radikalan izbor iz puke hirovitosti. Njihova ponašanja su adaptivna i svrhovita: deca pokušavaju ili izbeći nešto što doživljavaju kao neugodno, ili dobiti pristup nečemu što im je važno. Dete šalje roditeljima jasnu poruku: "Ne sviđa mi se što se zbiva. Ako želite da jedem, morate nešto promeniti." Kada se radi o bebama i maloj deci, moramo postati osetljivi na njihovo neverbalno ponašanje kako bismo razumeli poruku koja iza njega stoji. Naš zadatak, pre nego što učinimo bilo kakav pokušaj otklanjanja problema, jeste pažljivo početi primećivati šta dete radi i razmišljati o značenju tog ponašanja. Moramo se zapitati: "Koje poruke nam dete šalje?"

Ako odbija uzeti hranu ili tečnost, dete nam govori nešto o bilo čemu ili svemu od sledećeg:
1. Dete nije gladno ili žedno.
2. Nešto ga tokom jela boli.
3. Dete doživljava emocionalnu neprijatnost kao rezultat prethodnih neprijatnih iskustava hranjenja.
4. Naučilo je kako se ponašati na određeni način i time dobiti nešto što želi - bilo da se radi o određenoj hrani ili posebnoj pažnji.
5. Dete tek mora naučiti da će hranjenje stvoriti prijatne ukuse i umanjiti glad.
6. Dete je zbunjeno oko toga šta znači jesti onako kako to roditelji žele.
7. S jednom osobom dete jede dovoljno i bez problema, ali to nije slučaj kada su u pitanju druge osobe.

Kada jednom prepoznamo koje od ovih situacija utiču na detetovo jelo, imamo veće šanse saznati što treba učiniti da se mališanu pomogne da željno jede.

* Fizički doživljaj gladi ili žeđi. Bez obzira na uzrast, deca se jako razlikuju u potrebi za hranom i pićem. Njihove "metode" za jelo i piće takođe se značajno razlikuju. Takođe, ako je dete pre obroka uzimalo zalogaje ili pilo mnogo tečnosti, neće biti gladno.


* Telesna neprijatnost. Bez odlaganja idite pedijatru, ako primetite da vaše dete tokom jela pokazuje bilo što od sledećeg: povraća i se zagrcava, poplavi, izbacuje hranu kroz nozdrve, oseća neprijatnost u želucu, savija leđa kao da doživljava bol u grudima ili upornu bol u stomaku. Upamtite, dete koje ne želi da jede šalje nam poruku: njegovo odbijanje hrane moglo bi govoriti da ga nešto boli.


* Emocionalna neprijatnost. Gotovo 95 posto dece koja ne žele da jedu, pokazuju emocionalnu neprijatnost vezanu uz hranjenje. Često je sam prizor kašike, primicanje visoke stolice ili samo spominjanje ručka dovoljno da kod mališana izazove bes ili strah. Starija deca, po saopštenju da je vreme za jelo, mogu se odmah požaliti na mučninu. "Emocionalna" ponašanja često su izraz prethodnih, bezuspešnih i ponekad grubih pokušaja hranjenja i zahtevaju, kod male dece, dodatan korak - "desenzibilizaciju". No, ponašanja velikog broja dece koja su naizgled odraz straha ili ljutnje (npr. bacanje na pod, urlanje, čvrsto zatvaranje usta, odguravanje hrane) zapravo su naučene reakcije stečene u interaktivnim iskustvima s roditeljima. Tim reakcijama, često nazivanim reakcijama izbegavanja, uvek su decu nesvesno naučili dobronamerni roditelji koji nisu bili sasvim sigurni šta učiniti kada se dete počelo buniti protiv hranjenja. Problem reakcija izbegavanja, i potreba da ih se "savlada", predstavlja jedan od glavnih temelja pomoći.


* Sklonost prema određenoj hrani i cenjenim reakcijama. Neka deca odbijaju hranu selektivno - posve su zadovoljna uzimanjem isključivo jedne vrste jela, a odbijaju da jedu gotovo sve drugo. Iz nekih razloga, roditelji ove dece rano su našli hranu koju je dete pristalo da jede i zadržali su se na davanju te hrane, često i po nekoliko meseci. Kod jednog je deteta bila reč o čokoladnom pudingu obogaćenom vitaminima. Kod drugog se radilo o testenini i umaku. A jedno dete ne bi pravilo nikakve probleme roditeljima i pedijatru da je moglo preživeti na čipsu i gaziranim sokovima. Roditelji izveštavaju da pokušaji proširivanja detetovog jelovnika uvek rezultiraju kraljevskim bitkama i obustavom daljnjih napora. Jedenje samo izabrane hrane nije toliko sporno kod druge skupine mališana. Njihovi su napori usmereni prema drugom cilju: odlučni su učiniti sve kako bi ih roditelji uzeli u naručje ili kako bi zadobili njihovu punu pažnju. To može biti signal da se detetu u porodici posvećuje premalo pažnje. Zapravo, najveći deo porodičnih interakcija odvija se tokom obroka. U tom slučaju mališan će naučiti da kada jede brzo, tiho i dobro, dobija malo priznanja ili ljubavi, ali kada pravi galamu oko jela, prima od roditelja mnogo pažnje. Tada je hranjenje manji problem od dinamike porodičnih odnosa.


* Odsustvo iskustva prijatnih ukusa i/ili utoljavanja gladi. Većina dece koja ne žele da jedu, čak i ona mlađa od godinu dana, uspešno su iskusila različite ukuse hrane, kao i ugodan osećaj što dolazi usled umanjivanja gladi jelom. Njihovo stečeno odbijanje hrane nije povezano s nepoznavanjem tih prirodnih posledica jela. Međutim, mali broj dece dohranjivan je nekim drugim, veštačkim načinom. Ta su deca mnogo boravila u bolnicama, ili direktno zbog neuspeha u dobijanju na težini i rastu ili zbog velikih telesnih tegoba koje su im se preprečile na putu još od rođenja. (Boravak u bolnici može dramatično poremetiti normalnu rutinu hranjenja, uzrokujući različite stepene odbijanja hrane). Zbog potrebe za opsežnim dohranjivanjem, deca nisu razumela da jedenje ustima može proizvesti prijatne ukuse i/ili umanjiti glad. U pravom smislu, ova su deca imala malo udela u procesu hranjenja. Bila su hranjena prema tuđem rasporedu. Bez sumnje su doživljavala osećaj gladi, ali nisu doživela bilo kakav aktivan, posebno podstaknut proces umanjivanja gladi.


* Zbunjenost. Ponekad je dete nesigurno oko toga što roditelji zapravo žele. To se događa kada su roditelji nedosledni - u vezi s priborom za jelo; zatim u vezi s tim trebaju li hraniti mališana ili se od njega očekuje da jede sam; nadalje, u vezi s količinom hrane koju dete treba pojesti, koliko je treba ponuditi, kada se obrok smatra završenim, treba li dete da jede dok je u naručju ili dok sedi samo, te još mnoštvo drugih stvari koje obično ne predstavljaju problem detetu koje jede opušteno i primereno. Jedna 12-mesečna beba bila je nasumce hranjena dojenjem, iz flašice i iz šoljice. Beba je odlučila uneti red i doslednost u svoj mladi život: skroz je prestala da jede.


* Dete jede "za" (u prisutnosti) jednog roditelja (odrasle osobe), ali ne i za bilo koga drugog. Na kraju, neka deca pokazuje jasnu sklonost tome "za koga" će, odnosno s kime će jesti. Ponekad je izabrana osoba samo majka, a u nekom drugom slučaju samo otac. Ima i slučajeva kada dadilja lako hrani dete, dok ni majka ni otac nemaju nikakvog uspeha u tome. Dete koje jede za nekog, možda uz izuzimanje svih ostalih, govori nam da je metoda hranjenja te osobe, iz detetove perspektive, najbolja. Jedan od naših zadataka jeste precizno analizirati tu metodu kako bismo pomogli drugima da je oponašaju.




Joel Macht "Moje dete ne želi da jede"

Evo čitam ovaj tekst i pokušavam da napravim paralelu...Moj mali(2 mu je god.) neće da jede i to traje već dugo.Postepeno izbacuje neku hranu koju je nekad jeo,al ne uvodi ništa novo...Vec 2mjeseca a možda čak i duže doručkuje jaja ili neskvik čokoladne pahuljice,a ja nakon mnogih pokušaja i odustanem i na kraju mu dam to što hoće samo mi bitno da jede...eh ako dobro doručkuje onda ne jede po čitav dan...u početku sam mislila da je to zbog slatkiša i grickalica koje uvijek ima pri ruci(na stolu),al kad sam ih sklonila vidjela sam da oni nisu razlog što on ne jede...tačno ne znam više šta da radim...danas sam prvi put upotrijebila silu da ga natjeram da jede i to nešto malo kroz suze...uzela sam multivitaminski sirup jer znam da ne unosi dovoljno vitamina i minerala,pa bar sirupom da ublažim ne znam više nijedan način...ako imate neki savjet javite se...

Mi smo u toj dobi jele same (nas dvije za stolom),pri tome sam uzela slikovnice i citali smo tj.ja sam prepricavala slike.To joj se jako svidalo i pojela je sve.Prestali smo sa tim sa 3 god. Pokusaj mu predloziti,donesi neka lista a ti pricaj (mozda upali).

e ovo mi je baš bilo potrebno da pročitam;

Problemi oko jela


Nije mali broj mališana sa dobrim navikama oko jela koji u ovom uzrastu počinju da zadaju muke svojim roditeljima jednostavno zato što oni ne shvataju da više njihovom detetu nije potrebna tolika količina hrane.

Neshvatajući to, roditelji se bacaju u brigu kada njihovom detetu hrana postane manje privlačna. Oni tada počinju da ga saletaju, mole, čak i da mu prete ne bi li pojelo veše nego što mu je u stvari potrebno.

Kada detetu ovog uzrasta pustite samo da odredi koliko će pojesti, ono će sigurno mrljaviti nekoliko obroka, da bi sledećih nekoliko puta pojelo sve što se pred njim nađe. Dete starije od godinu dana treba za dvadeset i četiri sata da unese u svoj organizam onu količinu hrane koja se pojede za tri obroka.

Kada roditelji nastoje da podmićivanjem i moljakanjem nature izvesnu količinu hrane svakog dana, dete neće nikada imati prilike da ogladni. A i kada ogladni često će mu biti tuđa pomisao na hranu.

Zato neka od sada roditeljima bude na umu da ne treba prisiljavati dete da jede. Ako je slabo jelo, pređite preko te činjenice. Starajte se da svaki obrokj bude prijatan i vedar trenutak kome će se vaše dete unapred radovati. Nikada nemojte dozvoliti da se ono pretvori u mučan doživljaj.

www.svetzdravlja.com

moje dete nista ne jede vec mesecima. Njegova ishrana se svodi na par peciva i na plazmu i to traje od kad je napunio godinu dana,a inace sada ima sedamnaest meseci.A od kada smo krenuli u vrtic tamo pa tek nista ne jede

hvala na dobrodoslici. Volela bih da cujem neke predloge kako moje dete da nateram da jede

draga Aleksandra ja i dan danas muku mucim sa tim obrocima... s tom razlikom da moj hoce da jede u vrticu i kazu mi da sve pojede sto mu se da,pa mi je to kao neko olaksanje,ali u kuci
mjesecim bas kao i tvoj se drzi iste hrane...da je to voce i povrce ja ne bih brinula,vec je vise nezdrava hrana nego zdrava...

ali ja sada imam problem i sa njegovim imunitetom. U vrticu ne mozemo da spojimo celu nedelju da idemo a da se ne razboli. Bas je juce dobio neku alergiju a ja nemam pojma od cega i sada mi kazu da jos prestane da pije mleko, da jede sir... pa sta da mu dam da jede kad i ovako nista ne jede?

dajte zene neki savet sta da dajem za apetit?

moja prijateljica je meni preporucila multivitaminski sirup Sanosvit /Sanostol kaze ima ga u svim apotekama i njenom malom je poboljsalo apetit...

Nisam kupila te sirupe sto mi je kolegica preporucila jer su za djecu od 3 godine,tako da sam uzela Pikovit,pa cu da vidim...

a za imunitet;
20 dkg mrkve
20 dkg cikle
20 dkg jabuke

Sve staviti u sokovnik, koliko ima soka toliko staviti smeđeg šečera, pomiješati i držati u frižideru. Dnevno davati 3 žličice.

Za djecu stariju od godine i pol, umjesto šečera stavlja se med.

Ne znam dal je do Pikovita al evo vec 3 dana kako mu dajem taj sirup,fino mi jede
Aleksandra isprobaj,pa javi jel kod tebe ima promjena..

Uvek aktuelna tema. Evo još nekih ideja kako postići da dete počne da jede raznovrsnu hranu. Možda kod neke dece ovakvi postupci izazovu pozitvne reakcije:

- Važno je da atmosfera za stolom bude opuštena i prijatna za sve.
- Treba ponuditi raznovrsnu hranu za svaki obrok, uključujući novu hranu koju dete još nije probalo.
- Strpljivo ovo ponavljati jer detetu treba da puno puta bude izloženo novoj vrsti hrane da bi mu delovala dovoljno poznato da može da je proba.
- Novu hranu je najbolje jednostavno staviti na sto sa svim ostalim i ne praviti veliku stvar oko toga.
-Vlastitim primerom pokažite detetu kako jedete raznovrsnu hranu koju i ono treba da jede.
-Kad god je moguće, dozvolite vašem mališanu da i sam bude uključen u donošenje odluke šta će se jesti ili u spremanju hrane uključujući i kupovinu. To će mu dati osećaj kontrole nad svojom ishranom i pre će pojesti nešto što je sam spremio ili izabrao.
- Važno je da dete ne oseti da je roditelj jako zabrinut zato što ono ne jede dovoljno i raznovrsno. To će dodatno otežati situaciju.

-Ako zaista mislite da vaše dete ne jede dobro, konsultujte se sa doktorom da li je potrebno davati dnevnu dozu multivitamina.

Aleksandra, kako rešavate probleme sa jelom? Ima li nekih novosti?

Činimi se da se to samo od sebe desilo. Moje dete je izgleda tako reagovalo na novine u svom zivotu. Polaskom u vrtić u njegovom zivotu se odjednom sve promenilo,ja sam počela da radim i on je tada boi totalno izgubljen. Tada sam mu davala da jede ono što je hteo. Bilo je mnogo teško kada vaspitačica kaže da za devet sati koje provede u obdaništu niti jede, niti pije vodu, ništa. I onda je sam počeo tamo da jede prvo hleb pa malo po malo i sve ostalo. Davala sam mu vitamin E, FOlan i OMEGA 3 riblje ulje. I dan danas kada mu nešto nije po volji on to bojkotuje na taj način što neće da jede.