Nemam pojma. Uglavnom ga vaspitačica hvali kako je mnogo dobar,a da li se igra sa drugom decom neznam jer još uvek ne priča pa nemam pojma šta se tamo dešava.

To što ne priča nije neuobičajeno.

Ako problem nije suviše ozbiljan i zdravlje deteta nije ugroženo, dobro je nekada problemu pristupiti sa dozom humora, kao što je to učinila ova mama:

Jelena Isaković: Dnevnik jedne mame

"Gledamo tako jednog dana video-snimak naše Nađe. I čujem ja nju, naravno, čujem kako se smeje i nešto priča, ali čujem i sebe. Ooo, vreme ti je da jedeš. Pa što si kenjkava, mora da ti nije bilo dovoljno. Jesi li gladna? Jao, ti si sada sigurno gladna... i tako jedno sto puta: gladna, gladna, gladna. Dete me samo posmatra i tek sada, kada taj snimak gledam nekoliko nedelja kasnije, vidim da mi njene oči govore: ala si dosaaadna.

Ako sam od ičega kao mala dobijala ospice, dobijala sam ih od rečenica: da li si jela, šta si jela, pa ti, dete, ništa ne jedeš. U tanjir mi se uvek na silu sipalo, što je, evo javno priznajem, krišom završavalo u sudoperi ili kanti za otpatke.

I evo me sad. Moje dete još ne može mleko da prospe u sudoperu, ali može i te kako da mi stavi do znanja da jednostavno neće da jede. I još kako. To je takav urlik, takav udarac nogom u stomak i takvo okretanje glave ulevo i udesno da bi me neki previše savestan građanin, misleći da mučim bebu, verovatno prijavio centru za socijalni rad."

Originalna i zanimljiva ideja za rešavanje ovog problema dolazi nam od Briana Wansinka sa Cornell univerziteta.

On kaže da je rešenje u menjanju imena hrane, „Cool imena rade cool hranu“.

"Ukoliko mrkvi promijenite ime u „X-zračna Vizionarska Mrkva“ istraživanje je pokazalo da će 50 posto više djece pojesti taj slasni komad povrća.
A statistika pokazuje da će se taj trend povećavati kako dani idu dalje što znači da djeca to shvaćaju ozbiljno.

Slična istraživanja pokazala su da se efekt preimenovanja sviđa i odraslima. Restoran imena „Plodovi mora“ dobio je novi naziv, „Sočni talijanski plodovi mora“ i na taj način povećao je posjetu od 30- tak posto - ista hrana, isti restoran, novo ime.

Stoga sljedeći put prije serviranja ručka dobro razmislite što stavljate na stol, imena su od ključne važnosti."

Slične savete možemo naći i u našim časopisima (npr. Moja beba):

- Budite maštoviti

Smislite dobru priču o hrani, na primer, opišite povrće kao malo „brdo“, brokoli kao zeleno „drveće“ , isečeni paradajz kao „brodiće“...

Opustite se

"Ako dete nema medicinskih problema i ishrana je odgovarajuća, roditelji mogu da se opuste, bez obzira na mališanov slab apetit, jer će njegov rast i razvoj biti sasvim normalni.

U uzrastu od godinu dana do kraja pete godine, deca normalno dobijaju dva do dva ipo kilograma godišnje, dok su u prvoj godini verovatno dobila oko sedam kilograma. Normalno je da po tri, četiri meseca nemaju povećanje telesne mase.
Pošto ne rastu brzo, njihove kalorijske potrebe su manje, pa se čini da
imaju loš apetit (to se zove fiziološka anoreksija). No, koliko će dete jesti,
kontroliše centar za apetit u mozgu. Dete jede onoliko koliko mu je potrebno za rast i aktivnosti."


Prim. dr sci med. Jasmnika Komnenović, pedijatar-nutricionista

Apetit naglo opada kod dvogodišnjaka
Dečije sklonosti u ishrani menjaju se iz dana u dan. Tako se može dogoditi da vaš dvogodišnjak danas pojede tri porcije spanaća, a sutra neće hteti da jede ništa zeleno.
Apetit i glad su potpuno različite stvari. Glad je znak tela da mu je potrebna energija, a apetit je naučeno ponašanje koje uključuje zadovoljstvo i druge emocije vezane za hranu. Glad se pojavljuje već na rođenju, apetit se razvija vremenom. Deca se uče pozitivnom i negativnom odnosu prema hrani posmatrajući okolinu.
U drugoj godini i kasnije normalno je da se apetit smanjuje. Možda vam se čini da dete ne jede dovoljno, nikad nije gladno ili neće da ga vi hranite. Sve dok je dete aktivno i normalno napreduje pad njegovog apetita je prirodan.

(Prim Dr med Jasminka Komnenović)